Označena odredba, kojom je uređen pravni institut posebne revizije, kao izuzetnog pravnog sredstva, shodno se primenjuje u vanparničnom postupku na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za katastarsku parcelu, eksproprisanu rešenjem od 05.02.2020. godine, radi izgradnje dela auto-puta E-761, Pojate-Preljina, deonica Adrani – Mrčajevci, u skladu sa stvarnim statusom zemljišta kao građevinskog zemljišta i obavezan je protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije da predlagaču isplati tržišnu vrednost eksproprisane kat. parcele u iznosu utvrđenom na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke koji se koristio komparativnom metodom, uzimajući u obzir sve relevantne parametre i korektivne faktore. Ovo zbog toga što je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E- 761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS”, broj 98/2013), što znači pre eksproprijacije, predmetna katastarska parcela promenila namenu i postala građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom državnih organa, nije provedena u katastru.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji zemljišta u svojini predlagača, izvršena je promena namene predmetne parcele iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od tog dana predlagač ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, što znači da ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti. Odluke Vrhovnog kasacionog suda na koje se u reviziji poziva protivnik predlagača (rešenja Rev 4653/2018 od 23.01.2019.godine i Rev 3186/2017 od 27.04.2018.godine) ne opravdavaju potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. U označenim odlukama izražen je stav da naknadne promene zemljišta koje su nastale nakon donošenja rešenja o eksproprijaciji nisu od značaja. Taj stav se u ovom slučaju ne može primeniti, jer je zemljište koje je eksproprisano postalo građevinsko zemljište na osnovu planskog akta donetog pre izvršene eksproprijacije. Nije potrebno ni novo tumačenje člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji. Prema toj odredbi, procenu tržišne cene poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, ali to ne znači da se visina naknade ne može određivati i drugim dokaznim sredstvima, imajući u vidu sadržinu člana 136. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Spisi predmeta Odseka za imovinsko-pravne poslove i upravljanje imovinom Grada Kraljeva dostavljeni su sudu radi određivanja naknade 10.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 1.928.544,66 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srenjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i 2. ZPP i članova 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković