Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2334/20 od 04.10.2022. godine, stavom prvim izreke, izvršene su ispravke presude tog suda Gž 2334/20 od 27.11.2020. godine u drugom stavu izreke, pod tačkama 1, 10 i 11. Stavom drugim izreke, dopunjena je presuda Gž 2334/20 od 17.11.2020. godine tako što je obavezan tuženi da na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka plati zateznu kamatu od izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova za sastav predloga za ispravku presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavile obe stranke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, a tuženi i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su u odgovoru na reviziju tuženog predložili da se ista odbije kao neosnovana i tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog vanrednog pravnog leka.

Po oceni Vrhovnog suda, nakon rešenja drugostepenog suda kojim je izvršena ispravka i dopuna drugostepene presude, tužioci nemaju pravni interes za reviziju jer je pobijanom, ispravljenom i dopunjenom presudom, pravnosnažno usvojen njihov tužbeni zahtev u celosti.

Zbot toga je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 4. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tuženog, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je njegova revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorima o poklonu Ov 224/98 od 28.08.1998. godine i Ov 17870/2012 od 05.09.2012. godine sada pokojni GG bivši iz ... raspolagao je svom svojom nepokretnom imovinom i poklonio je tuženoj. Tužioci i tuženi su sinovi poklonodavca, čiji su naslednici i ćerke DD i ĐĐ. Tužilac AA je ugovorom zaključenim sa EE tokom 2002. godine kupio imanje, koje je dao da obrađuje tuženi zato što je živeo u inostranstvu. Imanje koje je kupljeno od ŽŽ stečeno je u porodičnoj zajednici, koju su činili tužioci i njihovi roditelji.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je primenom članova 40, 41. i 42. Zakona o nasleđivanju utvrdio da je ostavilac ugovorima o poklonu povredio nužni nasledni deo tužilaca od 1/10 idealnih delova (½ dela njihovog zakonskog naslednog udela) zbog čega je izvršio redukciju učinjenih poklona i utvrdio suvlasnički udeo tužilaca na poklonjenim nepokretnostima.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi tuženog da je nižestepeni sud, utvrdivši pravo susvojine tužilaca na predmetu poklona u idealnim udelima koji odgovaraju njihovim nužnim naslednim delovima, pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 42. Zakona o nasleđivanju propisano je da je nužni deo povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Prema članu 43. stav 1. i 2. tog zakona, nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), s tim da na zahtev nužnog naslednika sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Navedene odredbe, prema stavu 3. tog člana, važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Sledstveno izloženom, pravo na nužni deo je po pravilu obligacionopravne prirode i nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost njegovog nužnog naslednog udela. Izuzetak od tog pravila može se zasnivati na volji ostavioca izraženoj u zaveštanju, i na odluci suda da udovolji zahtevu nužnog naslednika i prizna mu pravo na nužni deo kao stvarno pravo.

Nižestepeni sud je, na zahtev tužilaca, utvrdio njihovo pravo susvojine (stvarno pravo) u veličini nužnog naslednog dela na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o poklonu, ali bez utvrđenja činjenica koje opravdavaju primenu izuzetka od pravila da nužnom nasledniku pripada novčano potraživanje vrednosti njegovog nužnog dela. S obzirom da se, kod izostanka volje ostavioca o prirodi nužnog dela, stvarno pravo na predmetu zaveštajnog raspolaganja, odnosno raspolaganja ugovorom o poklonu može priznati u sudskom postupku na zahtev nužnog naslednika, na njemu je teret iznošenja i dokazivanja činjenica zbog kojih se odlukom suda pravo na nužni deo transformiše iz obligacionog u stvarno pravo. U konkretnom slučaju, u potpunosti je izostalo utvrđenje tih činjenica, zbog čega se za sada ne može ispitati pravilnost merodavnog materijalnog prava, odredbe člana 43. Zakona o nasleđianju, u pogledu odluke o zahtevu tužilaca za redukciju ugovora o poklonu zbog povrede nužnog dela i utvrđenje njihovog prava na suvlasnički udeo na predmetu ugovora, po osnovu povređenog prava na nužni deo.

Tužioci su podnetom tužbom tražili i utvrđenje prava susvojine po osnovu sticanja i nasleđa na određenim nepokretnostima, kojima je takođe raspolagano ugovorima o poklonu. Podnetu tužbu u tom delu tužioci su zasnovali na tvrdnji da su nepokretnosti upisane u listove nepokretnosti .., .. i .. KO ... stečene u porodičnom domaćinstvu koje su, pored ostavioca i njegove supruge činili i tužioci, tako da ostavilac - poklonodavac nije mogao ugovorima o poklonu raspolagati sa udelom sa kojim je upisan u katastru nepokretnosti.

Ostavilac je u listu nepokretnosti .. KO ... upisan kao vlasnik parcela .., .. i .. . Pravo svojine na parceli .. KO ... ostavilac je stekao ugovorom o kupoprodaji 15.10.1973. godine, zaključenim sa prodavcem ZZ, a nema pisanih dokaza o osnovu sticanja svojine na drugim parcelama upisanim u označeni list nepokretnosti. U listu nepokretnosti .. KO ... ostavilac je upisan kao suvlasnik sa 3/18 idealnih delova na parecli .. sa porodičnom stambenom zgradom i pomoćnim zgradama na toj parceli, bez pisanih dokaza o osnovu sticanja, a u listu nepokretnosti .. u istoj katastarskoj opštini kao suvlasnik sa 1/9 delova parcele .., stečene ugovorom o kupoprodaji od 15.10.1973. godine. Parcela .. KO ..., sa udelom od 2/18 idealnih delova, bila je predmet kupoprodajnog ugovora 1264/2002 od 28.11.2002. godine koji je tužilac AA zaključio sa prodavcem EE.

Odluka nižestepenog suda o tom tužbenom zahtevu doneta je bez ocene izvedenih dokaza i utvrđenja činjenica o udelima članova porodične zajednice u sticanju predmetnih nepokretnosti, zbog čega se u pogledu odluke o tužbenom zahtevu osnovani navodi revidenta da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 8. i 231. ZPP.

Iz navedenih razloga, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će otkloniti nedostatke u činjeničnom stanju relevantnom za odluku o stvarno pravnom zahtevu tužilaca na nužni deo, kao izuzetku od pravila da je to pravo obligacionopravne prirode, odnosno nedostatke u oceni izvedenih dokaza i utvrđenju činjenica bitnih za udeo tužilaca u sticanju određenih nepokretnosti u porodičnoj zajednici, a zatim pravilnom primenom članova 39-60 Zakona o nasleđivanju i člana 195. u vezi članova 171-185 Porodičnog zakona odlučiti o svim zahtevima tužilaca.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

O zahtevu tužilaca za naknadu troškova postupka povodom revizije nije odlučivano, saglasno članu 165. stav 3. i 4. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković