Protiv pravnosnažne presude donete drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 477/23 od 04.04.2023. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Gž 477/23 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Višeg suda u Smederevu za odlučivanje o žalbama na rešenje Osnovnog suda u Smederevu P 762/2022 od 14.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu P 762/2022 od 14.03.2023. godine u stavu prvom i drugom izreke, kojim je odbijen zahtev tužilje da se donese dopunska presuda kojom bi se utvrdilo da je nepostojeći pravni posao odnosno da je ništav Ugovor o kupoprodaji Ov.br.5506/06 od 14.07.2006. godine zaključen između sada pokojne VV i tuženog, te da je tužilja po osnovu solemnizovanog Ugovora o razmeni suvlasničkih udela kp. br. .. i kp. br. .. KO ..., zaključenog kod notara Bojane Babić iz ... 18.05.2018. godine pod brojem OPU: 428/2018, između tužilje i suvlasnika GG, vanknjižni suvlasnik na udelu od 4/8 na kp. br. .. KO ..., na delu udela od 1/8, ima upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti, kao suvlasnik udela od 5/8 na kp. br. .. KO ..., te da je dana 20.01.2018. godine trenutkom delacije pokojne VV, bivše iz ..., udeo pokojne majke od 3/8 na kp. br. .. i .. KO ... ušao u njenu zaostavštinu koja je po sili zakona prešla na njene naslednike među kojima je i tužilja, te da upis prava tuženog na udelu pokojne majke od 3/8 na kp. br. .. i .. nije pravnosnažan i nije moguć, jer presuda zbog propuštanja P 2515/2017 od 08.01.2018. godine Osnovnog suda u Smederevu nije podobna za upis prava svojine u katastru nepokretnosti, i odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu P 762/22 od 14.11.2022. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Smederevu primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnim rešenjem odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da se donese dopunska presuda, s obzirom da tužilja nije podnela tužbeni zahtev o kome je tražila da sud odluči dopunskom presudom, već je tražila da sud kao prethodno pitanje utvrdi nepostojanje pravnog odnosa. Vrhovni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovano pobijano rešenje i navode iznete u reviziji, pa je ocenio da nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužilje se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je primenom člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, tužilja je izjavila reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za donošenje dopunske presude, jer takav zahtev nije ni postavljen. Ovim rešenjem se, u smislu citirane odredbe člana 420. stav 1. ZPP, postupak pravosnažno ne okončava. Kako revizija nije izjavljena protiv rešenja protiv kog se u smislu odrebi Zakona o parničnom postupku revizija može izjaviti, to je revizija tužilje nedozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu je predaja u državinu predmetne nepokretnosti i isplata naknade za korišćenje nepokretnosti, koji zahtev je odbijen kao neosnovan primenom materijalnog prava iz odredbi člana 14. i 37. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, s obzirom da se nepokretnost nalazi u režimu suvlasništva, a tuženi je jedan od suvlasnika, te je odbijen i zahtev za isplatu naknade za korišćenje nepokretnosti, s obzirom da nema mesta primeni odredbe člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer je suvlasnik ujedno i držalac, pa dok se ne postigne sporazum između suvlasnika, tuženi kao suvlasnik nije dužan da naknadi vrednost koristi koju je imao od upotrebe, jer eventualni prelaz koristi ima svoju osnovu u pravnoj prirodi suvlasništva.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.04.2012. godine, a vrednost predmeta spora je 1.144.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano i novčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković