Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne potvrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi I-VI reda su blagovremeno podneli odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija je tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, LN .. KO Palilula upisano je pravo svojine na dvoiposobnom stanu u potkrovlju u Ulici ... broj .. tuženih AA, DD, ĐĐ, BB sa udelom od po 1/8 i VV i GG sa udelima od 2/8. Pravnom prethodniku ovih tuženih, sada pok. ŽŽ rešenjem Opštine Palilula od 19.02.1958. godine izdata je građevinska dozvola za izgradnju stambene zgrade u Ulici ... broj .. u Beogradu na kat. parceli .., koja se sastoji od dvoiposobnog stana broj 1 od 73m2, na prvom spratu, dvoiposobnog stana broj 2 od 73m2, na drugom spratu i dvoiposobnog stana broj 3 od 64,71m2 u potkrovlju zgrade, dve garaže levo i desno od po 24,80m2 i radionice od 25,60m2 u prizemlju. Rešenjem o upotrebnoj dozvoli od 06.04.1961. godine dozvoljena je upotreba ovog objekta pravnom prethodniku tuženih ŽŽ, ZZ i predstavnicima EI „Oboda“ da mogu upotrebljavati stambenu zgradu u Ulici ... broj .. . Rešenjem od 26.12.1973. godine oglašeno je ništavim u celosti rešenje o upotrebnoj dozvoli od 06.04.1961. godine, a samo pravnom prethodniku I-VI tuženih ŽŽ odobrena je upotreba objekta, ali ne i pravnom prethodniku tužioca i ZZ, u kom delu je isto oglašeno ništavim. Po zahtevu ZZ poništeno je rešenje o upotrebnoj dozvoli od 26.12.1973. godine. Pravni prethodnik I-VI tuženih ŽŽ upisan je u zemljišne knjige kao vlasnik nepokretnosti u Ulici ... broj .., s tim što je na osnovu presude od 25.05.1993. godine, Ugovora o trajnom ustupanju na trajno korišćenje parcele, aneksa ugovora o zajedničkoj gradnji i aneksa rešenja na dvosobnom stanu broj 2 na drugom spratu uknjiženo pravo vlasništva sa dodatašnjeg vlasnika ŽŽ u korist ZZ. Rešenjem od 29.03.1963. godine, koje je doneto na osnovu zaključka Upravnog odbora Elektrodistribucije „Obod“ od 20.10.1962. godine i sporazuma o zasnivanju radnog odnosa od 19.03.1963. godine, stan broj 3 dat je na korišćenje II, pravnom prethodniku sedmotužene, koji je stekao stanarsko pravo koje je prešlo u zakup na neodređeno vreme. U parnici Prvog opštinskog suda u Beogradu P 3652/08 (novi broj P 46470/10) 01.10.1981. godine podneta je tužba za iseljenje iz stana koji je predmet spora od strane pok. ŽŽ protiv tuženog II. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž 8633/05 od 21.12.2006. godine odbijen je zahtev tužilaca II i Holding Elektroindustrije „Obod“ ad da se briše iz ZKUL .. KO Beograd 2 upis prava svojine u korist pravnog prethodnika tuženih ŽŽ, iz razloga nepostojanja dokaza da je titular prava svojine. Presudom od 21.06.2005. godine, koja je ispravljena rešenjem od 10.01.2006. godine, usvojen je tužbeni zahtev i naloženo tuženom II da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana u Ulici ... broj .. na trećem spratu i stan prazan od lica i stvari preda tužiocima na slobodno raspolaganje. Presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu od 14.11.2006. godine, ali su obe presude ukinute rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev 612/07 od 11.10.2007. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku 29.10.2009. godine tužilac Elektroindustrija „Obod“ a.d. sadašnja Elektroindustrija „Obod“ a.d. u stečaju protiv tuženih AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i II podneo je tužbu za glavno mešanje koja je izdvojena, pa je tako počeo postupak u ovoj pravnoj stvari.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio pravo svojine sa pravom korišćenja, upravljanja i raspolaganja u korist tužioca, i naložio RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Palilula da u listu nepokretnosti .. Palilula izvrši promenu prava svojine, tako što će tužioca upisati kao jedinog i isključivog vlasnika na nepokretnosti koja je predmet spora, sa obrazloženjem da je sporni stan kao nepokretnost došla u posed pravnog prethodnika tužioca koji je raspolagao stanom 1963. godine dodeljujući ga svom radniku pok. II na korišćenje, a da su pravni prethodnici I-VI tuženih na osnovu člana 268. Zakona o udruženom radu mogli da traže vraćanje stana po osnovu prava svojine u roku od 5 godina od dana saznanja za ovu činjenicu, a najdocnije u roku od 10 godina, pa kako je tužba za iseljenje od strane pravnog prethodnika tuženih I-VI reda protiv sada pok. II podneta 01.10.1981. godine u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 3652/08, to je protekao rok od 10 godina, to je osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine sa pravom korišćenja, upravljanja i raspolaganja u koristi tužioca.

Drugostepeni sud je po održanoj raspravi pred tim sudom, preinačio prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva sa obrazloženjem da je tužilac u ovoj parnici svoje pravo na stanu broj 3, u potkrovlju zgrade u Ulici ... broj .., zasnovao na članu 268. Zakona o udruženom radu i tužbom za glavnom mešanje tražio da se utvrdi da ima pravo svojine sa pravom korišćenja, upravljanja i raspolaganja, jer je u toku 2005. godine privatizovan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima RCG. Po nalaženju drugostepenog suda, tužilac nije pružio sudu dovoljnu činjeničnu podlogu za utvrđivanje prava svojine na predmetnom stanu u odsustvu ugovora o kupoprodaji, odnosno dokaza o isplati cene za predmetni stan. Tužilac je bez pravnog osnova ušao u posed nepokretnosti koja je predmet spora, pa se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da protekom roka od 5 odnosno 10 godina navedeno sredstvo postalo sredstvo tužioca, pa samim tim i njegova svojina. Odredba člana 268. Zakona o udruženom radu odnosi se samo na sticanje prava društvene svojine, a ne i na pravo privatne svojine, jer tužilac nije pružio bilo kakav dokaz da je navedeni stan iz društvene svojine prešao u privatnu svojinu, odnosno da je iz privatne svojine tuženih I-VI reda, odnosno njihovog pravnog prethodnika, prešao u privatnu svojinu tužioca. Osim toga, sporna nepokretnost se nalazi na teritiriji Republike Srbije kao pravnom sledbeniku SCG, pa se tužiocu ne može pružiti neposredna sudska zaštita koja je uspostavljena u skladu sa Prilogom G Sporazuma o sukcesiji.

Po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Pre svega, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se tužiocu ne može pružiti neposredna sudska zaštita jer se sporna nepokretnost nalazi na teritiriji Republike Srbije kao pravnom sledbeniku SCG, koja je uspostavljena u skladu sa Prilogom G Sporazuma o sukcesiji. Državna zajednica Srbija i Crna Gora postojala je od 2003. do 2006. godine, a transformacija pravnog prethodnika tužioca izvršena je 2005. godine na osnovu člana 96. stav 5. Zakona o privrednim društvima (Sl list Crne Gore br. 6/2002.), zbog čega se nije radilo o pravnom licu druge države pa nema mesta primeni Priloga G Sporazuma o sukcesiji.

Ne može se prihvatiti ni zaključak drugostepenog suda da nema mesta primeni odredbe člana 268. Zakona o udruženom radu.

Zakonom o udruženom radu koji je stupio na snagu 12.12.1976. godine („Službeni glasnik SFRJ“, br. 53 od 03.12.1976. godine) regulisani su odnosi radnika o ostvarivanju svog vladajućeg položaja u udruženom radu i društvu u socijalističkim samoupravnom društveno- ekonomskim odnosima u udruženom radu. Članom 10. ovog Zakona, propisano je da su sredstva u društvenom vlasništvu zajednička materijalna osnova održavanja i razvoja socijalističkog društva i socijalističkih samoupravnih odnosa i da njima upravljaju radnici u osnovnoj organizaciji udruženog rada i u svim oblicima udruživanja rada i sredstava (stav 1). Stavom 2. ovog člana je propisano da sredstva za proizvodnju i druga sredstva udruženog rada, proizvodi udruženog rada, sredstva za zadovoljavanje zajedničkih i opštih društvenih potreba, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi su društvena svojina, a stavom 3. da su društvena sredstva, kao stvari, materijalna prava i novčana sredstva u društvenoj svojini materijalna osnova rada radnika u osnovnim i drugim organizacijama udruženog rada i radnim zajednicama.

Odredbom člana 365. navedenog Zakona je propisano da društvena sredstva kojima upravljaju radnici ili drugi radni ljudi u društveno-pravnom licu (u daljem tekstu društvena sredstva u društvenom-pravnom licu) čine stvari i novčana sredstva i materijalna prava koji su materijalni uslov njihovog rada, odnosno koji su materijalna osnova ostvarivanja funkcije u tom društvenom preduzeću.

Članom 266. ZUR-a je propisano da stvarna novčana sredstva i materijalno pravo mogu postati društveno sredstvo u društveno-pravnom licu na osnovu samouporavnog sporazuma, ugovora ili drugog pravnog posla, a u slučajevima predviđenim Ustavom i na osnovu odluke državnog organa ili po sili zakona.

Članom 268. ZUR-a je propisano da ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bez pravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku od 5 godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku od 10 godina, a stavom 3. da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana ne primenjuju na stvari koje su postale društveno sredstvo izvršenja krivičnog dela ili privrednog prestupa.

U konkretnom slučaju, tužilac postavljenim tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da je stan koji je predmet spora svojina tužioca sa pravom korišćenja, upravljanja i raspolaganja pozivajući se na odredbu člana 268. Zakona o udruženom radu i da tužioci u roku od 5 odnosno 10 godina nisu tražili vraćanje ovog stana iz društvene svojine u privatnu svojinu svog pravnog prethodnika, odnosno I-VI tuženih. Stoga se pitanje vlasništva na spornom stanu moralo raspraviti primenom Zakona o udruženom radu. Pošto je premetni stan kao nepokretnost mogao da dođe u posed tužioca bez pravnog osnova, tada su pravni prethodnici I-VI tuženih mogli da zahtevaju vraćanje stana po osnovu prava svojine u roku od pet godina od dana saznanja za ovu činjenicu, a najdocnije u roku od deset godina.

Međutim, iz spisa proizilazi da je tužilac Odlukom od 20.10.1962. godine raspolagao predmetnim stanom, ali nema dokaza da je isplatio kupoprodajnu cenu, pa je drugostepeni sud je na raspravi održanoj pred tim sudom u dopunu dokaznog postupka zatražio izveštaj stečajnog upravnika EI „Obod“ da izvesti sud u kojoj fazi je stečajni postupak i da li je okončan, da li je u stečajnoj masi sporni stan, da li je Elektroindustrija „Obod“ u stečaju pravni sledbenik Društvenog preduzeća „EI Obod“ Cetinje, kao i da li je preduzeće sprovelo svojinsku transformaciju. Izveštaj stečajnog upravnika od 14.09. 2023. godine drugostepeni sud nije cenio i nije utvrdio bitne činjenice za odluku o postavljenom tužbenom zahtevu.

Nije utvrđeno da li je i na koji način sporni stan prilikom svojinske transformacije ušao u imovinu tužioca koji je pre svojinske transformacije bio društveno pravno lice, te da li je iz društvene svojine prešao u državnu, pa u imovinu tužioca, da bi tužilac bio aktivno legitimisan u ovoj parnici.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će raspraviti sporna pitanja na koja mu je ukazano ovim rešenjem, oceniće izveštaj stečajnog upravnika i po potrebi zatražiti izjašnjenje da li je i na koji način sporni stan ušao u stečajnu masu.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 416 stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković