.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24383/2024
19.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... , BB iz ... , VV iz ... , GG iz ... , DD iz ... , ĐĐ iz ... , EE iz ... , ŽŽ iz ... , ZZ iz ... , II iz ... , JJ iz ... , KK iz ... , LL iz ... i LJLJ iz ... , čiji je zajednički punomoćnik dr Marija Joksović, advokat iz ... , protiv tuženog JKP «Usluga» iz Odžaka, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ... , radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1021/24 od 27.09.2024. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1021/24 od 27.09.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1021/24 od 27.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 3609/21 od 23.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud tuženog obaveže da im isplati iznose od po 4.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine pa do isplate, kao i da im naknadi troškove parnice, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužioci AA , DD , MM, VV i NN su obavezani da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Somboru je, presudom Gž 1021/24 od 27.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Somboru P 3609/21 od 23.05.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen doneta je primenom odredbe člana 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list“ Opštine Odžaci broj 16/12 ... 8/16), koja je prestala da važi 09.12.2020. godine izmenom te Odluke. Revidenti uz reviziju nisu priložili drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja suske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbe radi naknade štete tužioci su podneli 16.07.2021. godine, 19.07.2021. godine i 20.07.2021. godine, u parnicama koje su spojene radi zajedničkog raspravljanja, u smislu odredbe člana 328. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa su oni formalni suparničari na osnovu odredbe člana 205. istog Zakona. Vrednost predmeta spora svakog pojedinog tužioca je 4.000,00 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
