Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarske parcele broj ... KO ... , preko koje tuženi imaju pravo službenosti prolaza u svoje parcele i to pravni prethodnik VV na katastarskoj parceli broj ... KO ... i tuženi BB na katastarskoj parceli ... KO ... . GG, pravni prethodnik VV, je pravo službenosti prolaza preko tužiočeve parcele stekao sudskim poravnanjem Osnovnog suda u Čačku P 223/87 od 02.12.1988. godine u predmetu po tužbi koju je podneo protiv tužiočevog oca DD i tužiočevog brata ĐĐ. GG se sa svoje strane obavezao da kao naknadu za konstituisano pravo stalne službenosti puta isplati tuženima GG i DD iznos od 1.500.000,00 dinara u dve rate zaključno do 01.02.1989. godine. GG i ĐĐ su se saglasili da će u slučaju zauzeća jedne i druge strane predati jedan drugom zauzeti deo zemljišta zavisno od stanja u katastru. Poravnanje je odmah sprovedeno. Nakon omeđavanja katastarske parcele ... i ... KO ... , a prema poravnanju, smanjena je površina GG katastarske parcele broj ... KO ... , zbog čega je tuženi izmestio – približio ogradu svojoj kući i na taj način je predmetni šaht za fekalnu kanalizaciju, postojeći u dvorištu tuženog, ostao van GG dvorišta, od kada se šaht nalazi ispred dvorišta tuženog na uskoj zoni zemljišta između parapeta tuženog i asfaltiranog puta koji vodi do tužiočeve kuće. Tužiočev otac i brat se nisu protivili novonastalom stanju, niti je to kasnije učinio tužilac, jer nije tražio izmeštanje šahta, niti je na bilo koji način dokazao da mu šaht smeta do 2016. godine, kada je pokojnom GG preko advokata poslao dopis da skloni šaht i behaton ploče.

U ovom parničnom postupku je presudom P 714/17 od 06.11.2019. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi sada pokojni GG navedenom šahtom zauzeo katastarsku parcelu broj ... KO ... i da se obaveže da ovaj šaht ukloni. Istom presudom je pravnosnažno usvojen protivtužbeni zahtev kojim je prema tužiocu utvrđeno da tuženi GG po osnovu održaja ima pravo stvarne službenosti postavljanja i korišćenja navedene kanalizacione šahte na istočnom delu katastarske parcele broj ... KO ... , kao poslužnog dobra. Sada pokojni GG je u aprilu 2016. godine behaton pločama zamenio postojeći dotrajali beton na ulazu u dvorište i to sa obe strane ulazne kapije, pa tako i na delu tužiočeve katastarske parcele broj ... KO ... , sve do asfaltnog puta koji je koristio po osnovu konstituisanja službenosti prolaza. Za izvođenje ovih radova pokojni GG nije tražio saglasnost tužioca. Tužilac je početkom 2017. godine označio trasu buduće ograde na svojoj katastarskoj parceli broj ... KO ... , tako što je crvenim sprejem, sada pokojnom GG, od postojećih 6,5 metara širine ulaza u dvorište sa tužiočeve katastarske parcele broj ... KO ... ostavio 2,5 metara za ulaz, a krečom je sa iste strane puta razgraničio svoju parcelu od katastarske parcele broj ... KO ... u vlasništvu EE, a potom je angažovao privatnog preduzimača za izvođenje radova na ograđivanju katastarske parcele ... KO ... za obezbeđenje i izvođenje radova. Tužilac nije tražio saglasnost od tuženih za izvođenje ovih radova. Preduzimač je započeo sa radovima na ograđivanju 09.05.2017. godine kada je izvršeno kopanje rupa i postavljanje metalnih stubova uz ogradu i ulaznu kapiju sada pokojnog GG. Međutim, radovi su u toj fazi obustavljeni istog dana i nikada nisu završeni, a tužilac je 06.06.2017. godine podneo predmetnu tužbu radi naknade materijalne štete nastale plaćanjem naknade preduzimaču za angažovanje u iznosu od 48.000,00 dinara, kao i na ime naknade isplaćene Agenciji „ELS“ DOO Beograd u iznosu od 43.660,00 dinara. Tuženi, sada pokojni GG i njegov sin tuženi VV i tuženi BB sprečili su da se radovi dovrše, čupajući stubove i parkirajući auto na trasi planiranih radova.

Pre početka izvođenja radova, dana 24.02.2017. godine, pokojni GG je Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor podneo zahtev za inspekcijski pregled susedske parcele tužioca. Građevinski inspektor je po zahtevu izašao na lice mesta i konstatovao da se ne radi o izgradnji, već o obeležavanju buduće ograde nepoznatog tipa, kao i da je investitor ŽŽ obavešten koji objekti i radovi se mogu izvoditi bez pribavljanja akta nadležnih organa za gradnju. Tužilac se zahtevom od 03.03.2017. godine obratio Gradskoj upravi za urbanizam radi izdavanja informacija o lokaciji za katastarsku parcelu broj ... KO ..., radi izvođenja spornih radova na postavljanju žičane ograde, na šta mu je odgovoreno da se za te radove ne izdaje građevinska dozvola. Prilikom uviđaja suda na licu mesta od 02.09.2019. godine utvrđeno je da je jedan deo behaton ploča na katastarskoj parceli broj ... KO ... bio raskopan i odložen uz parapet tuženog GG. U daljem toku postupka po tužbi i protivtužbi dana 19.08.2020. godine je JKP „Vodovod“ Čačak uklonilo behaton ploče koje su zauzimale parcele tužioca, i pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu R1 2/22 po predlogu Grada Čačka je izvršena faktička eksproprijacija dela parcele tužioca broj ... KO ... , u udelu od 581/1258 idealnih delova, što među strankama nije sporno.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da su tuženi VV i njegov pravni prethodnik prilikom postavljanja behaton ploča na delu tužiočeve parcele bili nesavesni, jer su koristili deo tužiočeve parcele bez saglasnosti tužioca, a tuženi nije dokazao da je i na tom delu u korist njegove katastarske parcele konstituisano pravo službenosti prolaza, te je našao da su sada pokojni GG i tuženi VV i BB protivpravno postupili kada su sprečili tužioca da postavi ogradu. Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je utvrdio da su tuženi odgovorni za štetu, pa su je dužni i naknaditi.

Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku smatrajući da su tuženi pokojni GG i tuženi BB, koristeći se pravom dozvoljene samopomoći, otklonili povredu njihovih svojinskih i susedskih prava.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 162. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da onaj ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći nije dužan naknaditi je, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane, a stavom 2. da se pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastane opasnost.

U konkretnom slučaju, način otklanjanja povrede prava kome su pribegli tuženi je odgovarao prilikama i bio srazmeran nastaloj opasnosti, naročito imajući u vidu okolnost da bi dozvoljavanjem radnji tužioca bila oštećena kanalizaciona mreža tuženog VV, da bi tuženi bio onemogućen da vozilom pristupi u svoje dvorište, kao i da bi svedok EE bio onemogućen da na bilo koji način pristupi Ulici ... . U radnjama tuženih, koji su sprečili izvođenje radova tužioca, nije bilo protivpravnosti, niti namere da se prouzrokuje šteta, već isključivo da se zaštiti imovina tuženih.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi je obrazloženo cenio drugostepeni sud, što prihvata i ovaj sud.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković