Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Komnenić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Radosavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 514/24 (2019) od 07.05.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 514/24 (2019) od 07.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 514/24 (2019) od 07.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 514/24 (2019) od 07.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P 1332/23-07 od 17.01.2024. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom i obavezana tužilja da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 282.450,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom odredbe člana 311. stav 2. ZPP, konstatovano je da se tužba smatra povučenom, jer je punomoćnik tužilje, iako uredno pozvan, neopravdano izostao sa ročišta određenog za 17.01.2024. godine, a punomoćnik tužene je odbio da raspravlja, a primenom članova 154, 157. stav 1. i člana 163. ZPP obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Vrhovni sud je razmotrio pravne razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova i navode iznete u reviziji, pa je ocenio da nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužilje se ukazuje na pitanja procesnog prava, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1.ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 750.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu radi naknade nematerijalne štete u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu u kom ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude u smislu člana 403. stav 3. ZPP, pa revizija protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan nije dozvoljna u smislu člana 420. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković