Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila baka pokojne GG koja je bila majka ovde mal. tužene BB. Pokojni suprug tužilje, DDs, je punomoćjem od 10.02.2015. godine za života ovlastio tužilju da raspolaže njegovim bankovnim računima i depozitima, s tim da punomoćje važi i posle njegove smrti, a testamentom od 03.11.2014. godine tužilju je kao svoju suprugu imenovao za jedinog naslednika njegove imovine. Pok. GG, odnosno njena preduzetnička radnja GG PR radnja za proizvodnju i dizajniranje odeće „ Modni atelje GG “, kupila je lokal-poslovni prostor za obavljanje svoje delatnosti, na osnovu Ugovora o prodaji lokala od 20.10.2017. godine. Lokal je kupljen novcem ovde tužilje i njenog pok. supruga i to tako što je na račun pok. GG dana 26.09.2017. godine uplaćen iznos od 41.500 evra, a dana 06.10.2017. godine iznos od 21.000 evra. Sa tog računa je na račun prodavca uplaćen iznos od 62.000 evra dana 20.10.2017. godine. Pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju od 05.09.2020. godine iza smrti pok. GG za zakonskog naslednika oglašena je njena mal. ćerka BB iz ... , ovde tužena, na celokupnoj zaostavštini. Po navodima tužilje, pored iznosa od 60.000 evra koji je uplaćen na račun pok. GG, majke ovde tužene, tužilja je sada pok. GG dala i iznos od 21.000 evra, u dva navrata, najpre iznos od 12.000 evra, a potom iznos od 10.000 evra. Stoga je predmet tužbenog zahteva vraćanje iznosa od ukupno 83.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. O novcu koji je pok. GG dat za kupovinu lokala nije zaključen nikakav pisani ugovor. Prvostepeni sud je utvrdio da je sada pok. DD zajedno sa tužiljom AA pomagao pok. GG za vreme studiranja, a da je inicijator takvog odnosa i ponašanja bila tužilja kao GG baka. Ona je svoju unuku, sada pok. GG, pomagala i za vreme studiranja svojim ličnim sredstvima, na taj način što je pok. GG za sve vreme studiranja primala iznos od 300 evra mesečno. Kada je diplomirala, pok. DD i tužilja su joj kupili na poklon nov automobil u vrednosti od oko 17.000 evra. Takođe su finansirali njenu prvu modnu reviju u Beogradu u vrednosti od 7-8.000 evra. Pok. GG je bila u dugogodišnjoj vezi sa VV (ocem mal. tužene), nakon čega su živeli u vanbračnoj zajednici, a potom od 2018. godine u bračnoj zajednici. U bračnoj zajednici su dobili ćerku BB, ovde mal. tuženu. Utvrđeno je da su se pok. GG i njen suprug, a pre toga vanbračni i dugogodišnji partner, sa pažnjom i uvažavanjem odnosili prema tužilji i njenom suprugu pok. DD, da je GG vozila pok. DD u Nemačku kada se razboleo, da su GG i VV i pre DD smrti odlazili u Nemačku i pomagali AA oko bolesnog DD, a da su nakon DD smrti otišli u Nemačku kako bi se našli AA i pomogli oko sahrane. Za vreme dok je pok. GG studirala u Beogradu koristila je stan koji su tužilja i pok. DD kupili kada je GG krenula na studije, a povremeno ga je koristila i nakon što je završila studije. Utvrđeno je da je pok. DD svom rođenom bratu pozajmio novac i o izvršenoj pozajmici sačinio priznanicu na osnovu koje je dobio sudski spor protiv brata, nakon što mu ovaj nije vratio pozajmljeni iznos novca. Pok. GG je preminula 02.06.2020. godine, a pok. DD je preminuo ...2019. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 04.11.2020. godine.

Među strankama je bilo sporno da li je novac koji su tužilja i njen pok. suprug dali pok. GG za kupovinu lokala predstavljao zajam ili je to bio ugovor o poklonu, odnosno bila je sporna prava volja stranaka.

Nižestepeni sudovi su na osnovu svih izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja stali na stanovište da je u pitanju bio poklon i da je na strani tužilje kao bake pok. GG i njenog supruga pok. DD postojala namera da se pok. GG učini poklon, kako bi ona mogla da počne da se bavi svojim poslom modne kreatorke. Nižestepeni sudovi nalaze da bi pok. DD insistirao na zaključenju ugovora o zajmu da je zaista bio u pitanju zajam, o čemu govori u prilog činjenica da je još za života regulisao raspolaganje svojom imovinom, te da je svom rođenom bratu prilikom pozajmljivanja novca sačinio priznanicu, a potom protiv njega pokrenuo i sudski spor kad mu pozajmljeni iznos novca nije bio vraćen. Imajući u vidu celokupan odnos pok. GG i ovde tužilje i njenog pok. supruga, kao i da su tužilja i njen pok. suprug pomagali pok. GG za sve vreme njenog studiranja, kao i nakon završenih studija, nižestepeni sudovi zaključuju da je pok. majci mal. tužene novac dat na poklon, pa ne postoji obaveza vraćanja istog od strane tužene kao njenog zakonskog naslednika.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Na ugovor o poklonu primenjuju se pravna pravila Srpskog građanskog zakonika (paragraf 561-567). Ugovor o poklonu je takav ugovor kojim poklonodavac daje poklonoprimcu besplatno i dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima i prihvata. Bitni elementi ugovora o poklonu su namera darežljivosti, odnosno volja da se poklon učini i pobuda za zaključenje ugovora koja ulazi u osnov ugovora. U toku postupka je utvrđeno da je pok. GG, majka mal. tužene, bila tužiljina unuka, da je za vreme studiranja živela u stanu u vlasništvu tužilje, koji je povremeno koristila i nakon završenih studija, da joj je tužilja za sve vreme studiranja isplaćivala iznos od 300 evra mesečno (svoju austrijsku penziju), a kada je diplomirala pok. DD i tužilja su joj kupili automobil u vrednosti od oko 17.000 evra. Takođe je utvrđeno da su tužilja i njen suprug, pok. DD, finansirali prvu modnu reviju pok. GG u vrednosti od 7-8000 evra. Utvrđeno je i da je odnos između pok. GG i ovde tužilje kao njene bake i pok. DD bio veoma blizak i pun međusobnog uvažavanja i privrženosti, o čemu svedoče i prethodno navedene činjenice, u kojoj meri su i na koje sve načine tužilja i njen pok. suprug pomagali pok. GG. Utvrđeno je da su tužilja i pok. DD bili ponosni na GG, kao uspešnu studentkinju, a potom uspešnu poslovnu ženu, zbog čega su joj poklonili automobil i pomogli da organizuje svoju prvu modnu reviju, a potom i da kupi lokal, u kome će obavljati svoju delatnost kao modna kreatorka. Sve utvrđene činjenice upućuju na pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je novac koji su tužilja i njen pok. suprug dali pok. majci mal. tužene za kupovinu lokala predstavljao poklon, a ne zajam. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da pok. DD, imajući u vidu njegov mentalitet i činjenicu da je još za života regulisao raspolaganje svojom imovinom, ne bi dao zajam u vrednosti od 83.000 evra bez sačinjavanja pisanog ugovora o tome ili bar priznanice. U prilog tome govori i utvrđena činjenica da je pok. DD pozajmio novac svom rođenom bratu i o tome sačinio priznanicu, a potom pokrenuo sudski spor kada mu brat nije vratio pozajmljeni iznos novca. S obzirom da je pok. DD insistirao na sačinjavanju priznanice za učinjen zajam rođenom bratu, utoliko pre bi insistirao na tome kada je u pitanju zajam učinjen unuci njegove supruge, sa kojom on nije bio u krvnom srodstvu. Ovo naročito kada se ima u vidu da je prema navodima tužilje rok za vraćanje zajma bio dve godine, što je prilično kratak rok za vraćanje tako velikog novčanog iznosa. Štaviše, u toku postupka je utvrđeno da pok. GG nije bila imućna, da je za vreme studiranja živela u stanu tužilje, da je od tužilje primala iznos od 300 evra mesečno, da su joj nakon studija tužilja i njen suprug kupili automobil i organizovali prvu modnu reviju, a potom joj dali novac za kupovinu lokala. Stoga je neuverljivo i teško zamislivo da bi tužilja tražila i očekivala od svoje unuke da joj u roku od dve godine vrati iznos od 83.000 evra.

Nasuprot revizijskim navodima tužilje, zaključak o tome da je posredi bio poklon, a ne zajam, nije zasnovan na iskazu svedoka VV, supruga pok. GG, već na oceni svih izvedenih dokaza posmatranih u njihovoj celini. Tužilja u reviziji ponavlja razloge koje je navela u žalbi i koje je drugostepeni sud već cenio u pobijanoj presudi. Zaključak o tome da li je dat novac predstavljao poklon ili zajam nije mogao biti izveden isključivo iz iskaza tužilje kao lica iz čije je imovine učinjeno davanje novca, kako se to neosnovano navodi u reviziji. Takođe, nasuprot navodima revidenta, zajam ne predstavlja besteretni pravni posao jer postoji obaveza vraćanja primljenog novca, u skladu sa odredbom člana 557. ZOO. Stoga se zajam bez kamate ne može poistovetiti sa poklonom kod kog ne postoji obaveza vraćanja. Tačno je da pisana forma ugovora ili priznanica nisu uslov postojanja, niti punovažnosti ugovora o zajmu, ali se u svakom konkretnom slučaju, na osnovu svih dokaza, utvrđuje da li je učinjen zajam, poklon ili je u pitanju neki drugi pravni posao, a u ovom postupku je utvrđeno da između tužilje i njenog supruga i sada pok. GG nije zaključen ugovor o zajmu. Pravilno su nižestepeni sudovi stali na stanovište da bi tužilja i njen suprug u tom slučaju zaključili pisani ugovor o zajmu, u kom bi definisalni rok i uslove vraćanja učinjenog zajma. Nasuprot navodima revidenta, nižestepeni sudovi ne isključuju mogućnost postojanja pozajmice između bliskih srodnika, niti je to razlog zašto smatraju da u konkretnom slučaju nije učinjen zajam. Naprotiv, u pobijanoj presudi se upravo navodi da je pok. DD pozajmio novac svom rođenom bratu i o tome sačinio priznanicu, a potom protiv njega pokrenuo sudski spor radi vraćanja učinjenog zajma, što upravo govori suprotno, da su tužilja i njen suprug vodili računa o svojim finansijama čak i kada su u pitanju bliski srodnici, pa bi tako učinili i u ovom slučaju. Ovo naročito kada se ima u vidu da je pok. DD još za života punomoćjem overenim kod javnog beležnika ovlastio svoju suprugu da može raspolagati njegovim računima, te da punomoćje ne prestaje njegovom smrću, a sačinio je i testament kojim je za naslednika imenovao svoju suprugu. Vrhovni sud nije posebno cenio revizijske navode tužilje kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza izvršenu u prvostepenoj presudi, s obzirom da se po reviziji ispituje drugostepena presuda, te da je drugostepeni sud već cenio te navode kao žalbene. Takođe, revizijom ne može da se pobija utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

U skladu sa iznetim razlozima, odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković