Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 174. stav 1. u vezi člana 2. i 8. ZPP, jer od strane drugostepenog suda nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede koja bi predstavljala dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP. Navodi revizije u odnosu na ocenu dokaza i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, nisu razlozi zbog kojih se revizija može izjaviti. Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjenčinog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, koja odredba u konkretnom slučaju nije primenjena kod donošenja pobijane presude. Takođe, ni bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje nije predviđena kao razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja GG i tužena DD su sestre, a tužioci AA, BB i VV su supruga i deca njihovog brata po majci sada pokojnog EE, rođenog u prvom braku sada pokojne ĐĐ. Sin je odrastao uz oca, sa majkom odnose nije održavao. Ćerke su rođene u drugom braku sada pokojne ĐĐ, koja je sa suprugom ZZ živela u ... . Nakon njegove smrti u 2008. godini, ĐĐ je ostala da živi u njihovoj kući sama, pa je u avgustu 2010. godine preselila kod ćerke GG u ... i potom od januara 2011. godine kod ćerke DD, ovde tužene sa kojom je ostala da živi u zajednici sve do smrti ...2018. godine. Između ĐĐ kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja zaključen je punovažan ugovor o doživotnom izdržavanju 21.12.2017. godine, u sadržini ugovornih obaveza davaoca izdržavanja koje su ispunjavane, uz ugovorenu i realizovanu zajednicu života kakva je postojala i pre zaključenja ugovora i kojom je primalac izdržavanja bila zadovoljna. Istim je ugovoren prenos imovine nakon smrti primaoca izdržavanja, i to njive od 6ha 52a upisane u ln. ... KO ... . Prethodno je ĐĐ u novembru 2011. godine prodala kuću u ... i novac od prodaje na jednake delove podelila ćerkama (kuću stečenu u zajednici sa njihovim ocem) i saopštila da će sinu iz prvog braka da ostavi deo zemlje, čemu protivna tužilja AA je istog obavestila te je on angažovao advokata da bi ostvario svoj deo.

Do zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju u decembru 2017. godine došlo je pod okolnostima da je ĐĐ htela da se osigura pošto više nema kuću i već je kod tužene živela duže od šest godina, zadovoljna tretmanom i odnosom tužene prema njenim potrebama, te se opredelila za tuženu kod ugovaranja izdržavanja u zajednici života. Neuropsihijatrijskim pregledom dan uoči zaključenja ugovora je konstatovano da je ĐĐ fizički u dobroj kondiciji, uredne govorne i misaone funkcije, očuvane svesti, volje i sposobnosti za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje i da je u potpunost poslovno sposobna za preduzimanje nameravane pravne radnje - zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa ćerkom iz drugog braka, koja se brine o njoj, sa kojom je u zajednici života od 2011. godine i sa kojom živi u ćerkinoj kući u ... , što je motivacija normalne psihološke prirode. Posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju u novembru 2017. godine, ĐĐ je sačinila svojeručno zaveštanje 06.06.2018. godine, u kom je opisala ranija raspolaganja imovinom, sinov odnos prema njoj i navela razloge zbog kojih isključivo ćerki DD u nasleđe ostavlja potraživanje na osnovu novčanog obeštećenja ratne odštete iza pokojnog oca zaveštateljke. Kod ĐĐ je u avgustu 2017. godine registrovana tumorska promena i metastaze na pojedinim organima. Priroda bolesti kao maligne je bila jasna ali dijagnoza nije bila potvrđena biopsijom jer ĐĐ na to nije pristala. Isključivo njenom voljom nije izvršeno primarno ispitivanje i nije sprovedeno onkološko lečenje. Veštačenjem je razjašnjeno da okolnost utvrđenog proširenja bolesti na više ograna upućuje na zaključak da je tumor u organizmu bio prisutan više godina unazad, ali da nije pravio problem i da se može zaključiti da je ĐĐ dobro podnosila bolest, da nije imala fizičke bolove. ĐĐ je bila pokretna, svesna i razumna do poslednjeg trenutka svog života. Tužilja je po pozivu tužene bila da poseti majku i razgovarale su ...2018. godine do 14.00 časova, uverila se da je majka bila svesna, a uveče je majka preminula.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nije osnovan zahtev da se ugovor o doživotnom izdržavanju poništi primenom člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju i naveli razloge koji opredeljuju odbijajuću odluku o tužbenom zahtevu. Stanovište drugostepenog suda u pobijanoj presudi da se aleatornost procenjuje ne samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima slučaja, praćeno je analizom relevantnih okolnosti, da je primalac izržavanja u vreme zaključenja ugovora imala 77 godina života, da je prethodno prodala svoju kuću i novac podelila ćerkama, pored tužene imala još dvoje dece koji je nisu obilazili, što ukazuje na postojanje potrebe na strani primaoca izdržavanja da se o njoj neko stara, te kako je bila upućena na tuženu i njenu porodicu ne samo posle zaključenja ugovora, već i u dužem vremenskom periodu pre toga, to saznanja tužene kao davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini sporni ugovor ništavim. Tužena je i pre zaključenja ugovora vodila brigu o primaocu izdržavanja. Neprihvatljivo bi bilo neomogućavanje starim licima kod postojanja određenih zdravstvenih činilaca koji mogu uticati na dužinu njihovog života da im se uskrati upravo da se u potencijalno teškoj životnoj ili zdravstvenoj situaciji, staraju o svojim interesima, posebno u situaciji kada na strani davaoca izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora ne postoji svest o vremenu nastupanja smrti primaoca izdržavanja, što je ovde slučaj. Jasno je da se zdravstveno stanje po pravilu vremenom pogoršava i da je primaocu izdržavanja svakako bila potrebna pomoć i staranje koje joj je tužena pružala sve do njene smrti. To, međutim ne znači da je postojala izvesnost skore smrti. Neizlečiva bolest nesumnjivo vodi smrti, ali ni teška neizlečiva bolest, ni neoperabilnost, sami po sebi ne čine izvesnim kratkotrajnost samog ugovora. Okolnosti pod kojima je ugovor zaključen i činjenice koje su utvrđene u postupku ne daju osnov za zaključak da sporni ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Ugovor je zaključen na inicijativu sada pokojne ĐĐ, primaoca izdržavanja, o kojoj do tada osim tužene niko od drugih srodnika nije brinuo niti je svakodnevno pomagao, zbog čega motiv ugovarača nije bio u tome da budu izigrana prava naslednika, već ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći primaocu izdržavanja, koje je tužena kao davalac izdržavanja faktički već pružala primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora.

Neosnovano se revizijom tužilaca osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Navodi revizije o osporavanju postojanja faktičkog izdržavanja pokojnog primaoca izdržavanja od strane tužene i pre zaključenja ugovora, kao navodi koji se odnose na činjenično stanje, ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog, a ponovljeni žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje Vrhovni sud prihvata, nije potrebno detaljno obrazlagati jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 414. stav 2. ZPP).

U ovoj pravnoj stvari primena materijalnog prava nije uslovljena regulativom Porodičnog zakona kojim je propisano da je dete dužno da pomaže roditeljima u skladu sa svojim godinama i zrelošću. Pokojna ĐĐ imala je troje dece, a u poznoj dobi samo je od tužene uživala pažnju, pomoć, staranje i angažovanje u podmirivanju životnih potreba, i to kao faktičko izdržavanje u trajanju od šest godina i ugovorno izdržavanje u trajanju osam meseci, nepromenjenog kvaliteta. Stanje bolesti snimljeno četiri meseca pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije dovelo do pojave bolnosti i opšte slike teškog zdravstvenog stanja, da bi se u trenutku zaključenja ugovora moglo zaključiti o izvesnosti bliske smrti primaoca izdržavanja. Nastupanje smrtnog ishoda ne zavisi samo od prirode bolesti, već i od opšteg stanja obolelog lica, u ovom slučaju primaoca izdržavanja koja svojim izričitim stavom nije ni omogućila da joj se postavi dijagnoza i da se o dijagnozi obaveste druga lica. S ovim u vezi, neprihvatljivi su navodi revizije o nesavesnom držanju tužene i prikrivanju dijagnoze, kao i teškoj zloupotrebi prava, do čega nije došlo iz razloga koji su navedeni od strane nižestepenih sudova i prihvaćeni od revizijskog suda.

Prema stanovištu ovog suda, iako je tužena kao davalac izdržavanja svakako imala saznanje o stanju zdravlja svoje majke kao primaoca izdržavanja, to saznanje tužene ne čini ugovor nezakonitim iz razloga što je posle osam meseci primalac izdržavanja preminula. Tužena je živela u zajednici života sa primaocem izdržavanja u harmoničnim odnosima, i pre zaključenja ugovora brinula o njoj, vodila je kod lekara, a i nakon zaključenja ugovora pružila joj svu potrebnu negu i pažnju, ispunjavajući na taj način sve obaveze koje je preuzela ugovorom. Iz navedenog sledi da okolnost da je tužena znala da majka kao primalac izdržavanja boluje od karcinoma nije bio motiv i osnov za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Zato, revizija tužilaca o suprotnom nije osnovana.

Prema ishodu spora, tuženoj pripada pravo na naknadu troškova postupka o čemu je pravilno odlučeno primenom člana 153. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković