U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ivana Petrovića, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petrovića - advokata Marka Dimitrijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 134/24 od 30.08.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 180/24 od 12.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petrovića - advokata Marka Dimitrijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 134/24 od 30.08.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 180/24 od 12.12.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br. 134/24 od 30.08.2024. godine okrivljeni Ivan Petrović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.06.2024. godine pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim i odlučeno o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 180/24 od 12.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Ivana Petrovića i njegovog branioca po službenoj dužnosti advokata Jovane Dimitrijević i branioca Zvonka Markovića i presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 134/24 od 30.08.2024. godine , potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Petrovića - advokat Marko Dimitrijević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostpenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Ivana Petrovića – advokat Marko Dimitrijević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, navodima da je u optužnom aktu predloženo da se okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ izrekne kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, a da se za izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ izrekne kazna zatvora u trajanju od 1 godine, te da se okrivljenom izrekne jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, dok je sud izrekao kaznu koja je viša od predložene u optužnom aktu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, pored ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu u slučaju kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbama člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, propisano je da optužni predlog, pored ostalog, sadrži predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.

Sud nije vezan predlogom javnog tužioca koji se odnosi na vrstu i meru krivične sankcije koja će okrivljenom biti izrečena, već je vezan opštim pravilima o odmeravanju kazne, propisanim odredbama 54. Krivičnog zakonika, odnosno propisanom kaznom za određeno krivično delo.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ je propisano da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine, dok je odredbom člana 138. stav 2. KZ propisano da ko delo iz stava 1. tog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Ivanu Petroviću zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, a zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, to je po oceni ovoga suda prilikom odmeravanja kazne u odnosu na okrivljenog krivični zakon pravilno primenjen, obzirom da je okrivljenom za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine izrečena kazna zatvora u trajanju od po godinu dana i osam meseci, odnosno, u okviru zakonskog raspona za ta krivična dela.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petrovića u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je došlo do prekoračenja granica optužnog akta od strane suda, jer ne postoji identitet između optužbe i presude, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440.ZKP, navodima da na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret optužnim aktom, te u vezi sa tim iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to odbrane okrivljenog, iskaza saslušanih svedoka i pisanih dokaza u spisima predmeta. Pored navedenog, branilac numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 16. stav 5. i člana 237. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 16. stav 5.) i člana 237. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbi člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković