U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA (sada ...), zbog krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA (sada ...) - advokata Marka Pušice, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br. 65/22 od 25.11.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br. 18/25 od 29.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA (sada ...) - advokata Marka Pušice, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br. 65/22 od 25.11.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br. 18/25 od 29.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br. 65/22 od 25.11.2024. godine okrivljeni AA (sada ...) oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1.br. 18/25 od 29.01.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA (sada ...) i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br. 65/22 od 25.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA (sada ...) - advokat Marko Pušica u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene iznetih navoda našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP, na taj način što je došlo do povrede prava na odbranu okrivljenog koji je kao bitno smanjeno uračunljivo lice kome se ima izreći mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja od dana kada je primena ove medicinske mere bila indikovana u ovom postupku, bio uskraćen za delotvornu upotrebu prava na stručnu odbranu iz člana 74. tačka 7) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je protiv okrivljenog zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Gornjem Milanovcu podneo optužni predlog Kto br. 48/22 od 26.04.2022. godine na osnovu člana 43. stav 2. tačka 5), člana 495. i člana 499. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) ZKP propisano je da ako se protiv okrivljenog vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, okrivljeni mora imati branioca od podnošenja predloga za izricanje takve mere pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Kako iz spisa predmeta proizlazi da protiv okrivljenog nije vođen postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, po predlogu za izricanje te mere, već po optužnom predlogu, odnosno optužnom aktu u skraćenom postupku regulisanom odredbama propisanim u glavi H Zakonika o krivičnom postupku, a ne u glavi HHI (postupci za izricanje mera bezbednosti), to nije bilo zakonskih razloga za primenu odredbe člana 74. stav 1. tačka 7) ZKP, te su suprotni navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA (sada ...) - advokat Marko Pušica kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u činjeničnom opisu izreke izričito opisano da je okrivljeni pokušao da dovede u zabludu oštećenog lažnim prikazivanjem činjenica, a što implicira da je okrivljeni pokušao da izvrši samo radnju izvršenja ovog krivičnog dela, a ne i samo krivično delo usled čega je kritični događaj praktično predstavljao nekažnjive pripremne radnje. Pored iznetog, branilac navodi da, a imajući u vidu status internet portala „Kupujem-prodajem“ kao svojevrsno uređenog elektronskog tržišta koje dovodi u vezu prodavca sa kupcima, gde se zasnivaju pravni poslovi iz domena građanskog prava, nastali spor oko saobraznosti naručene i primljene robe može imati isključivo građansko-pravni karakter i voditi deliktnoj građansko-pravnoj odgovornosti, ali ne i krivičnoj protivpravnosti i krivičnopravnoj zaštiti, zbog čega kritični događaj nije ni predstavljao krivičnu stvar.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Odredbom člana 30. stav 1. ZKP propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kada zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj, dok je u stavu 2. istog člana propisano da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo, ili ublaženom kaznom.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, bitno smanjeno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, a usled psihijatrijskog poremećaja – neorganskog duševnog oboljenja, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist pokušao da dovede u zabludu lažnim prikazivanjem činjenica oštećenog BB i time ga navede da na štetu svoje imovine nešto učini na taj način što je na sajtu „Kupujem- prodajem“ postavio oglas za prodaju procesora određene marke za iznos od 8.000,00 dinara, te sa oštećenim dogovorio kupoprodaju, nakon čega je oštećeni 16.11.2021. godine preuzeo pošiljku, predao novac dostavljaču na ime otkupnine – 8.600,00 dinara, nakon čega je utvrdio da se u paketu umesto dogovorenog procesora nalazi stari procesor druge marke procenjene vrednosti od 200,00 do 1.000,00 dinara i jedan kuler procenjene vrednosti od 400,00 dinara, a potom je od strane JP „Pošte Srbije“ stopirana isplata okrivljenom po navedenoj pošiljci i naloženo da novac vrati oštećenom, na koji način je pokušao da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 8.000,00 dinara iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje, bio svestan njegove zabranjenosti.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored subjektivnih elemenata, opisani su i objektivni elementi potrebni za postojanje krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, jer je okrivljeni pokušao da lažnim prikazivanjem činjenica pribavi protivpravnu imovinsku korist. Iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni sa umišljajem pokušao da izvrši krivično delo i da je u potpunosti ostvareno subjektivno biće krivičnog dela, odnosno da je postojao umišljaj okrivljenog. Pri tome, njegov umišljaj obuhvatio je kompletno krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ i ne može predstavljati pripremne radnje, od kojih se pokušaj kvalitativno razlikuje. Naime, sam pokušaj predstavlja krivično delo, mada nepotpuno, dok pripremanje krivičnog dela samo po sebi nije krivično delo i ne ispunjava zakonski opis nekog krivičnog dela, odnosno konkretno pripremne radnje ostaju van bića krivičnog dela, a što u konkretnom slučaju nije. Pored iznetog okrivljeni je lažnim prikazivanjem činjenica da prodaje jednu vrstu procesora, oštećenom poslao drugi procesor, čime ga je doveo u zabludu i u konkretnom slučaju naveo oštećenog da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 8.000,00 dinara, ali je delo ostalo nedovršeno kada je oštećeni shvatio da u pitanju nije procesor za koji je dogovorena kupoprodaja, a JP „Pošte Srbije“ stopirala isplatu okrivljenom po navedenoj pošiljci i naložila da novac vrati oštećenom.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković