Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25731/2023
18.04.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA iz ..., koga zastupa zakonski zastupnik – otac BB, čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tuženog JKP Komunalac Kula, čiji je punomoćnik Ivan Kankaraš, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 847/23 od 13.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 18.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 847/23 od 13.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 291/2021 od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete, za troškove lečenja (putne troškove), iznos od 2.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 100.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, kao i za pretrpljeni strah preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženog iznosa od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 2.280,00 dinara na ime materijalne za period od 04.09.2020. godine do dana presuđenja, 24.01.2023. godine. Obavezan je tuženi da mal. tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.292,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 847/23 od 13.07.2023. godine, usvojena je žalba tuženog pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 291/2021 od 24.01.2023. godine u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca mal. AA da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete, za troškove lečenja (putne troškove) iznos od 2.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu od dana presuđenja 24.01.2023. godine pa do konačne isplate, odbijen je i zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 100.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara, kao i da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 46.891,20 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena. Tužba radi naknade štete podneta je dana 24.02.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 302.280,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, jer potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva ne prelazi 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe od 117,5690 dinara za 1 evro, revizija tužioca nije dozvoljena, prema citiranoj odredbi zakona.

Pri tom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Tužilac nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.