Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Basta, advokat iz ..., protiv tuženog „Guard Popović Security“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Sokolović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/22 od 11.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/22 od 11.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2245/20 od 06.08.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 23.07.2020. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu umesto vraćanja na rad na ime naknade štete isplati iznos od 91.101,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.08.2020. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog do traženog iznosa od 121.468,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 120.044,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 106.500,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.

Dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Nišu P1 2245/20 od 31.01.2022. godine, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 5.544,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/22 od 11.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, usvajajućem delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke i dopunsko rešenje istog suda od 31.01.2022. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ovog zakona i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „službenik fizičkog obezbeđenja“. Rešenjem tuženog broj .. od 23.07.2020. godine, otkazan mu je ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 59. stav 2. tačke 1. i 2. i stav 3. tačke 5. i 8. Pravilnika o radu tuženog. Predmetnim rešenjem, tužiocu je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze tako što je prethodnih šest meseci periodično, a posebno 19.06.2020. godine, zloupotrebom ovlašćenja i prekoračenjem ovlašćenja, nepristojnim i drskim ponašanjem vršio polno uznemiravanje (verbalnim putem) zaposlenih kod zakupca i servisnih službi u objektu robne kuće „BB“ u objektu u ... (koji tuženi obezbeđuje), kod kojih se stvorio strah, osećanje poniženosti, uplašenosti, nesigurnosti. Pre donošenja rešenja, dostavljeno mu je pisano upozorenje od 13.07.2020. godine. U pismenom izjašnjenju, tužilac je negirao povredu radne obaveze. Tuženi je tužioca više puta usmeno upozoravao na nedozvoljeno i neprimereno ponašanje koje je dovelo u pitanje ugovorni odnos tuženog u vezi vršenja poslova obezbeđenja objekta u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, smatrajući da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Ovo stoga što u predmetnom rešenju, a ni u upozorenju, tuženi nije konkretizovao radnje tužioca u pogledu načina i mesta povrede radne obaveze i radne discipline koji su mu stavljeni na teret, zbog čega se ne mogu podvesti pod otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu i člana 59. stav 2. tačke 1. i 2. i stav 3. tačke 5. i 8. Pravilnika o radu tuženog. Kako je predmetno rešenje tuženog poništeno, a tužilac nije zahtevao vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu nižestepeni sudovi su mu dosudili naknadu štete u visini od tri minimalne zarade.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...95/18), poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.). Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1.). Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice (član 191. stav 5.).

Pravilnikom o radu tuženog od 05.11.2015. godine, članom 59. stav 2. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to: ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje (tačka 2.). Stavom 3. istog člana, propisano je da zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu i to ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo (tačka 5.), odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tački 8.).

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze ili radne discipline, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. Da bi otkaz zbog povrede radne obaveze bio zakonit, potrebno je da poslodavac u postupku koji prethodi otkazu, utvrdi krivicu zaposlenog za učinjenu povredu radne obaveze, jer ona predstavlja osnov njegove odgovornosti.

U konkretnom slučaju, rešenjem od 23.07.2020. godine tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu stavljajući mu na teret da je svojom krivicom učinio učinio povredu radne obaveze iz člana 59. stav 2. tačke 1. i 2. i povredu radne discipline stava 3. tačke 5. i 8. Pravilnika o radu tako što je prethodnih šest meseci periodično, a posebno 19.06.2020. godine, zloupotrebom ovlašćenja i prekoračenjem ovlašćenja, nepristojnim i drskim ponašanjem vršio polno uznemiravanje zaposlenih kod zakupca i servisnih službi u objektu robne kuće „BB“ u objektu u ..., kod kojih se stvorio strah, osećanje poniženosti, uplašenosti, nesigurnosti.

Međutim, izostala je konkretizacija učinjenih povreda radne obaveze i radne disipline, na osnovu čega bi se mogle identifikovati radnje povrede radne obaveze i radne discipline koje su tužiocu stavljene na teret i oceniti njihovo postojanje (vreme, mesto i način izvršenja nedoličnog i nedozvoljenog ponašanja koje je stvarilo strah, osećanje poniženosti, uplašenosti i nesigurnosti kod zaposlenih) i s tim u vezi konkretizacija činjenica i dokaza iz kojih se utvrđuje postojanje njegove krivice, već se predmetno rešenje samo paušalno poziva na povrede radne obaveze iz člana 59. stav 2. tačke 1. i 2. i povredu radne discipline iz člana 59. stava 3. tačke 5. i 8. Pravilnika o radu tuženog, što ga čini nezakonitim, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi.

Imajući u vidu da je prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu učinjen propust u postupku donošenja rešenja zbog toga što je obrazloženje rešenja paušalno i ne sadrži sve elemente na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoji osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu, pravilno su nižestepeni sudovi poništili predmetno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu kao nezakonito.

Pored toga, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne želi da se reintegriše u radni odnos, on po samom zakonu ima pravo da umesto vraćanja na rad zahteva naknadu štete (tzv. supstitucija reintegracije), a poslodavac je u obavezi da mu tu štetu naknadi i to u visini koju odmeri sud primenom odredbi člana 191. stav 5. ZOR. Polazeći od činjenice da je rešenje tuženog od 23.07.2020. godine, poništeno kao nezakonito, te da tužilac ne zahteva vraćanje na rad, osnovano potražuje od tuženog štetu u smislu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da u ovom slučaju postoji osnov za naknadu štete umesto vraćanja na rad, a visina iznosa naknade štete koju tužilac potražuje pravilno je utvrđena na osnovu relevantnih činjenica da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog proveo 2 godine i 7 meseci, da je u momentu prestanka radnog odnosa imao 49 godina života i da izdržava jedno maloletno dete koje se nalazi na redovnom školovanju, pa tužiocu pripada tražena naknada u visini 3 minimalne zarade odnosno 91.101,12 dinara.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković