Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA–advokat Nikola Mitić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljene AA, advokat Nikola Mitić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u izreci presude nisu opisani svi bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljena oglašena krivom. Branilac svoj stav obrazlaže navodima da u izreci presude nema činjeničnog opisa u odnosu na to da li je pretnja, upućena od strane okrivljene, ugrozila sigurnost oštećenih, kao činjenice i okolnosti od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona, što predstavlja povredu krivičnog zakona na štetu okrivljene.

Odredbom člana 138. stav 1. KZ je propisano da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ko delo iz stava 1. učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Izrekom presude Osnovnog suda u Surdulici K.br.44/24 od 10.12.2024.godine okrivljena AA je oglašena krivom da je dana 13.11.2023. godine, oko 08,00 časova, u hodniku Centra za socijalni rad u Surdulici, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svoga dela čije izvršenje je htela i bila svesna da je njeno delo zabranjeno, ugrozila sigurnost oštećenima BB i ...,VV iz sela ..., opština ... i GG iz ..., pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je po izlasku iz kancelarije oštećene BB nakon odbijanja da daje izjavu u postupku vanrednog preispitivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, kada je oštećena BB izašla za njom u hodnik Centra, a u međuvremenu i ostale radnice CSR u Surdulici, ošt.VV i ošt.GG, ošt.BB uputila reči pretnje:"Ubiću te, kroz prozor ću da te bacim, će te zadavim, sakupiću ciganke iz Masuricu da te biju, grkljan ću da ti izvadim, mrtvo dete svoje ćeš da gledaš, živa nećeš da radiš u Centar“, a onda i reči pretnje: „Zapaliću Centar, sve koje tu radite ću da zapalim i pobijem", čime je izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na preduzete radnje okrivljene, odnosno da je ugrozila sigurnost oštećenima BB, VV i GG, opisanim pretnjama da će napasti na njihov život i telo, a time i kvalifikatornu okolnost opisanu u stavu 2. navedenog člana, da je delo izvršeno prema više lica, a tako i subjektivna obeležja dela, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljene za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene u ostalom delu zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodeći da je sud obavezao okrivljenu da plati na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, iako je bio dužan da je oslobodi obaveze plaćanja troškova sudskog postupka, s obzirom da je raspolagao svim informacijama o materijalnom stanju osumnjičene i o njenim porodičnim prilikama, a to je da je majka šestoro dece, nezaposlena i da se nalazi u teškoj materijalnoj situaciji.

Vrhovni sud je i u ovom delu navode branioca okrivljene ocenio kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisana samo mogućnost, a ne i obaveza suda da okrivljenog oslobodi od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, te je na sudu da u svakom konkretnom slučaju oceni da li postoje uslovi za primenu navedene odredbe.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković