Istom presudom obavezani su okrivljeni da nadoknade troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Stavom drugim iste presude, okrivljeni AA, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka ovog okrivljenog, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 610/24 od 11.03.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Ivana Miladinovića, preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K 120/23 od 25.07.2024. godine, u stavu prvom, u delu odluke o kazni u odnosu na ovog okrivljenog, pa je isti zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, a u koju mu se uračunava vreme provedeno tokom lišenja slobode i u pritvoru počev od 27.10.2022. godine do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, dok su žalbe javnog tužioca VJT u Nišu, u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenog Ivana Miladinovića, kao i žalbe branilaca okrivljenog Danila Boričića i Fljorenta Azizija, u celini, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Danila Boričića, advokat Marko Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danila Boričića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i u vezi sa tim ističe da su iskazi policijskih službenika, rezultat nezakonitog sprovođenja posebnih dokaznih radnji, a ne njihovih neposrednih saznanja. Iz iskaza policijskih službenika, po mišljenju branioca, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju primenjena posebna dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP, jer su saznanja o kretanju vozila koje su pratili, ovi svedoci mogli imati samo ukoliko su ta vozila tajno pratili i snimali, imajući u vidu da, dužina i pravac puta kojim su se vozila kretala, čine tvrdnju o opservaciji nemogućom i fizički neizvodljivom. U konkretnom slučaju, za sprovođenje posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja nije postojala naredba sudije za prethodni postupak, pa su, prema navodima zahteva, iskazi policijskih službenika, kao i svi dokazi koje je prikupila policija, proizvod nezakonito sprovedene posebne dokazne radnje i kao takvi i sami nezakoniti.

Nasuprot iznetim navodima zahteva Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Prema navedenim zakonskim odredbama, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju, svedoci BB, VV, GG i DD su zakonito preduzimali radnje u smislu odredbe člana 286. stav 1. ZKP, koja policijskim službenicima daje ovlašćenja da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Policijski službenici su, prema nalaženju Vrhovnog suda, prilikom obavljanja policijskih poslova primenili policijske mere i radnje - policijsko opažanje i opserviranje, koje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica, a na šta su ovlašćeni shodno članu 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji, o čemu je, prilikom drugostepenog odlučivanja, detaljne i jasne razloge dao Apelacioni sud u Nišu u obrazloženju presude Kž1 610/24 od 11.03.2025. godine, koje razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Prema tome, u konkretnom slučaju se ne radi se o posebnoj dokaznoj radnji tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP, bez naredbe sudije za prethodni postupak, kako to neosnovano branilac okrivljenog Danila Boričića, ističe u zahtevu, već o primeni policijskih ovlašćenja prema citiranoj odredbi člana 286. stav 1. ZKP.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, iskazi policijskih službenika dati u dokaznom postupku na glavnom pretresu, u svojstvu svedoka, na okolnosti njihovih saznanja do kojih su došli opservacijom okrivljenih, kao i ostali dokazi koje je prikupila policija, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku, zbog čega su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ostali navodi branioca, svode se na činjenično pitanje i predstavljaju osporavanje utvrđenih činjenica i ocene dokaza, a sve u sklopu iskaza policijskih službenika, dakle povredu odredbe člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega od strane Vrhovnog suda, nisu razmatrani.

Branilac okrivljenog Danila Boričića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi, ali ne obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, odnosno ne navodi na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog, iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni sud ni u ovom delu, nije upuštao u razmatranje zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković