.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20155/2024
16.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stipan Pekanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Sombora, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate rente, odlučujući o reviziji tuženog izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 593/24 od 06.06.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 593/24 od 06.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1668/21 od 21.11.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i odlučeno da se menja presuda Osnovnog suda u Somboru P 2914/10 od 03.11.2016. godine u delu u kome je JP Direkcija za izgradnju Grada Sombora, u likvidaciji, obavezana da na ime mesečne rente tužiocu isplaćuje iznos od 16.288,00 dinara počev od 01.11.2016. godine pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi, i tuženi obavezan da tužiocu mesečno isplaćuje iznos od 22.496,71 dinara počev od 01.09.2023. godine pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi, do 15-og u mesecu za tekući mesec. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime razlike zarade koju je ostvarivao zbog umanjene radne sposobnosti od 71% u visini prosečne neto zarade radnika bez kvalifikacije u oblasti građevinarstva umanjene za 30% doprinosa štetnom događaju i isplaćenih mesečnih renti od po 16.288,00 dinara za period od 01.11.2016. godine do 31.08.2023. godine isplati iznos od 192.086,00 dinara, dospele iznose odjednom. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 593/24 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 58.625,00 dinara, dok je odbijena žalba tužioca u preostalom pobijanom odbijajućem a nepreinačenom delu i u tom delu potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Saglasno navedenom, vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena, odnosno ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. U konkretnom slučaju, revizija tuženog, iako izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude, nije dozvoljena zbog toga što se tuženi protiv odluke prvostepenog suda (u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca na način bliže naveden u izreci prvostepene presude) nije prethodno koristio redovnim pravnim lekom u drugom stepenu. Zbog toga revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
