Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9166/2025
10.07.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV svi iz ..., čiji je punomoćnik Ištvan Nađ advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Papović advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 100/25 od 06.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 10.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 100/25 od 06.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P2 474/2024 od 27.12.2024. godine, stavom prvim izreke, određene su mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tuženog. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženom iseljenje iz porodične kuće u ..., ulica ... broj .. . Stavom trećim izreke, zabranjeno je tuženom da se približava tužiocima na udaljenost manju od 50 metara, pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilaca na udaljenost manju od 50 metara, da na bilo koji drugi način dalje uznemirava tužioce i da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava njihov telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, pod teretom krivičnog gonjenja. Stavom četvrtim i petim izreke određeno je da će mere zaštite od nasilja u porodici trajati jednu godinu od 27.12.2024. godine i da se mogu produžiti sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene, kao i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parnice.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 100/25 od 06.03.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilaca i odbijena žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P2 474/2024 od 27.12.2024. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da nadoknadi tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 175.500,00 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiocima troškove žalbenog postupka u iznosu od 108.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne navode druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se taj vanredni pravni lek može izjaviti (član 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je supruga a tužioci BB i VV unuci tuženog. Tužilja i tuženi su u braku od 1974. godine. Oni i njihov sin DD sa svojom porodicom – tužiocima BB i VV, suprugom i detetom rođenim u tom braku žive u istoj kući u ..., gde su se tužilja i tuženi sa svojom porodicom doselili nakon ratnih sukoba u Hrvatskoj. U toj kući tužilja i tuženi koriste prizemni, a porodica njihovog sina DD spratni deo. Brak tužilje i tuženog je godinama bio skladan, ali je nakon rata i preseljenja u Srbiju tuženi počeo da pije i da u takvom stanju ispoljava verbalnu agresivnost, naročito prema tužilji. Takvo stanje se protekom godina pogoršavalo i tužilja je tokom aprila 2018. godine prvi put prijavila slučaj verbalnog nasilja, koje je i pre toga postojalo dugi niz godina, zbog čega je tada odlučila da napusti kuću i privremeno se preseli kod sestre u ... . Istog dana je na osnovu procene rizika doneta hitna mera zabrane tuženom da kontaktira i približava se žrtvi nasilja u trajanju od 48 sati. Istovetna hitna mera zaštite, praćena i merom privremenog udaljenja tuženog iz kuće u kojoj živi, izrečene su povodom slučaja nasilja iz oktobra 2023. godine i produžene rešenjem suda na rok od 30 dana. I u tom slučaju tuženi je ispoljio verbalno nasilje u alkoholisanom stanju. Tuženi je tokom novembra 2023. godine, takođe u alkoholisanom stanju, ispoljio verbalno nasilje i prema snahi, povodom kojeg su mu ponovo izrečene hitne mere zaštite – zabrana približavanja žrtvi i privremeno udaljenje iz kuće, koje su sudskom odlukom produžene na period od 30 dana. Pravnosnažnom presudom P2 392/23 od 10.11.2023. godine, donetoj u parnici za zaštitu od nasilja koji je pokrenula tužilja, izrečene su tuženom mere zaštite iseljenjem iz kuće, zabranom približavanja tužilji i mestu njenog stanovanja na određenu udaljenost i zabranom njenog daljeg uznemiravanja u trajanju od godinu dana. Tuženi se po isteku vremena trajanja izrečenih mera zaštite, tokom novembra 2024. godine, vratio u kuću u kojoj je do tada živeo sa suprugom, sinom i njegovom porodicom. Povodom prijave tužilaca BB i VV od 22.11.2024. godine tuženom su ponovo izrečene hitne mere zaštite – zabrana približavanja žrtvama u trajanju od 30 dana i udaljenja iz kuće u trajanju od 48 sati. Iste mere zaštite tuženom su izrečene po prijavi tužilje od 06.12.2024. godine u trajanju od 30 dana. Tuženi je 22.11.2024. godine uputio tužiocima – unucima uvrede pod dejstvom alkohola, a to je ponovio i 06.12.2024. godine tokom rasprave sa tužiljom. Po mišljenju organa starateljstva postoji visok rizik od eskalacije nasilja u porodici i zato je opravdano i celishodno izreći predložene mere zaštite.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Utvrđeno činjenično stanje ukazuje da postoji kontinuitet u ponašanju tuženog prema članovima svoje porodice, odnosno obrazac u njegovom ponašanju u alkoholisanom stanju, ispoljen verbalnom agresijom. Takvo ponašanje je članom 197. stav 1. i stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona definisano kao nasilje u porodici kojim se ugrožava spokojstvo drugog člana porodice, u ovom slučaju supruge i unuka (člana 197. stav 3. tačke 1. i 2. Porodičnog zakona). U vršenju verbalnog nasilja tuženi pokazuje upornost jer sa takvim ponašanjem ne prestaje ni nakon hitnih mera zaštite izrečenih po odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/16), odnosno mera zaštite od nasilja izrečenih po odredbama Porodičnog zakona. Upornost tuženog u vršenju akata nasilja i očigledni izostanak uticaja izrečenih mera ukazuju na postojanje visokog rizika od eskalacije nasilja, što opravdava izricanje predloženih mera zaštite iz člana 198. stav 2. tačke 1, 3. i 4. Porodičnog zakona, kao prevencije od mogućeg ugrožavanja i telesnog integriteta članova porodice tuženog.

Po oceni revizijskog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tuženi u reviziji u bitnom ponavlja žalbene navode koji su već bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, a svode se na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza i zato pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Tim navodima tuženi još jednom potvrđuje da nema kritički odnos prema svom ponašanju u odnosu na druge članove porodice i da ne uviđa potrebu da se promeni, što potvrđuje zaključak nižestepenih sudova da ranije izrečene mere zaštite nisu imale uticaj na tuženog i da je zato potrebno izreći nove mere zaštite.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.