.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28986/2023
24.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih, „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad, čiji su punomoćnici Vlado Tanasković i Nemanja Gavrilović, advokati iz ... i BB iz ..., radi nedozvoljenosti izvršenja po tužbi i po protivtužbi tuženog – protivtužioca „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad, protiv tužilje-protivtužene AA iz ... i tuženog BB iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog “Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 787/23 od 16.05.2023. godine, u sednici održanoj 24.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 787/23 od 16.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 787/23 od 16.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 328/22 od 28.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženima, pa je utvrđeno nedozvoljenim izvršenje na nepokretnosti ½ porodične stambene zgrade broj 1, površine u osnovi 67,00 m2 i pomoćne zgrade – garaže broj 2, površine 27,00 m2, koje se nalaze u Ulici ... broj .. u ..., izgrađene na k.p. br. .. KO Veliko Gradište, koje izvršenje se sprovodi po rešenju Osnovnog suda u Velikom Gradištu II 76/2019 od 15.07.2019. godine, a pred Javnim izvršiteljem Zoricom Milošević iz ... pod brojem II 61/2019, po predlogu izvršnog poverioca, ovde prvotuženog „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad prema izvršnom dužniku, ovde drugotuženom BB iz ... . Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 378.518,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 787/23 od 16.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog-protivtužioca „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „Vojvodina Reklam“ d.o.o. Novi Sad je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ukoliko Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, prema utvrđenim činjenicama o vremenu prestanka bračne zajednice između tužilje i tuženog BB, zaključenog ugovora o podeli bračne tekovine kao punovažnog pravnog osnova za sticanje prava svojine, te postojanje kvalifikovane državine tužilje na predmetnoj nepokretnosti, nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu odlučili u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke revizijskog suda. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja o postojanju prava koje sprečava izvršenje, pa ukazivanje u reviziji na drugačije odluke, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav.
Imajuću u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba za nedopustivost izvršenja u ovoj parnici podneta je 10.03.2020. godine, sa označenom vrednošću predmeta spora od 3.266.691,14 dinara (27.778,93 evra).
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog „Vojvodina Reklam“, nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
