Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) u vezi sa odredbom člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 ... 6/15), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz koje se revizija može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su rođeni brat i sestra, a tužilja BB je ćerka tužilje AA, odnosno sestričina tuženog. Odnosi između brata i sestre su narušeni usled imovinskog spora oko vlasništva na kući u ... . Ovu kuću, koja se sastoji od prizemlja i potkrovlja, i deo kat. parcele broj .. u površini od 15 ari, tužilji je za života poklonila majka ugovorom o poklonu od 28.01.2005. godine. Prenos prava vlasništva na osnovu ugovora nije sproveden u javnoj evidenciji o nepokretnostima, te je po smrti majke parničnih stranaka predmetna kuća ušla u sastav njene zaostavštine i na na osnovu ostavinskog rešenja tužilja AA i tuženi upisani su na kući kao suvlasnici sa udelima od po 1/2. Tužilja AA je pred Osnovnim sudom u Šapcu pokrenula parnicu za utvrđenje isključivog prava svojine na toj kući i placu u ..., a između suvlasnika je došlo i do nesuglasica u pogledu načina korišćenja predmetne kuće, jer to pitanje nije pravno uređeno do okončanja parnice. Tužilja AA i njena ćerka, tužilja BB, su živele u Beogradu i Šapcu u stanovima koji su zakupljivani, sve dok tužilja AA nije odlučila da se zajedno sa ćerkom useli u kuću u ... i o toj nameri je preko svog punomoćnika obestila tuženog. U ... su doputovale 28.03.2021. godine, a narednog dana u kuću je došao tuženi zajedno sa svoja dva, tada maloletna, sina i dvojicom prijatelja koje je poveo kako bi bili svedoci zatečenog stanja u kući nakon useljenja tužilja. Tuženi je fotoaparatom fotografisao sve prostorije u kući i sve detalje enterijera, dok je jedan od njegovih sinova sve vreme snimao mobilnim telefonom. Prilikom dolaska tuženog, brava na ulaznim vratima u kući je bila demontirana i skinuta, a vrata kuće, otvorena. Tužilja se nije protivila snimanju kuće, naprotiv, ukazivala je na neispravne stvari koje je zatekla u kući i sve vreme je govorila i objašnjavala prisutnim licima da je kuća njena jer joj je majka kuću poklonila. Tuženi se nijednom nije obratio sestri, već je samo vršio fotografisanje unutrašnjosti kuće, ukazujući na nered koji je zatečen i govoreći sinu šta treba da snimi. Za vreme obilaska unutrašnjosti kuće koje je trajalo 14 minuta, tada maloletna tužilja BB je bila u dvevnoj sobi u prizemlju, nikome se nije obraćala, niti je komentarisala dešavanja. Nakon što je njena majka izašla iz kuće u dvorište, tuženi je ušao u dnevnu sobu da fotografiše zatečeno stanje, prišao je BB, pomazio je po kosi i rekao joj da ona ne treba ništa da brine, da nju niko neće dirati, da ona uvek može doći kod njega i da je uvek dobrodošla. BB nije prihvatila razgovor, navlačeći kosu na lice. Nakon izaska iz kuće, svi su se u dvorištu zadržali još oko pola sata, ali ni tada nije bilo bilo kakve komunikacije između tužilje AA i tuženog, već je tužilja uporno objašnjavala prisutnim svedocima da je kuća njena i da će je dobiti na sudu. Kada su tuženi i svedoci krenuli prema automobilu u nameri da napuste mesto, tužilja je fotografisala registarske tablice njihovog vozila, čemu se usprotivio jedan od tuženikovih prijatelja, zbog čega su tužilja i on tada ušli u raspravu oko toga da li tužilja ima pravo da fotografiše tablice automobila i jedno drugom govorili da će prijaviti kome treba da prijave. Protiv tužilje i tuženog su određene hitne mere zaštite nasilja u porodici rešenjima od 10.04.2021. godine, u trajanju od 48 sati, koje su potom produžene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilja zaključivši da u ponašanju tuženog 29.03.2021. godine nije bilo elemenata nasilja u smislu Porodičnog zakona. Iz ponašanja tužilje AA se ne može zaključiti da je imala osećaj ugroženosti i uznemirenosti a kod tužilje BB je mogao postojati samo osećaj neprijatnosti zbog cele situacije. Po stanovištu drugostepenog suda, ponašanje tuženog svakako nije uobičajeno ponašanje člana porodice i nije odraz skladnih porodičnih odnosa, ali se ne radi ni o nasilju u porodici, jer ono nije bilo usmereno na ugrožavanje psihičkog i fizičkog integriteta tužilja već isključivo na snimanje kuće radi dokumentovanja stanja u kome se kuća nalazi nakon ulaska tužilja u nju a sve zbog vođenja spora između stranaka.

Po oceni Vrhovnog suda, nasuprot revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se nasiljem u porodici smatra ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. U stavu 2. te odredbe, navedeni su pojedini oblici nasilja u porodici, između ostalog, nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenju telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

U konkretnom slučaju, događaj u vezi sa kojim tužilje tvrde da je izvršeno porodično nasilje, jeste nenajavljeni dolazak tuženog sa sinovima i dvojicom prijatelja u kuću u ..., u odnosu na koju obe stranke imaju imovinske pretenzije i to tužilja po osnovu ugovora o poklonu, a tuženi po osnovu ostavinskog rešenja iza njihove majke, prvobitnog vlasnika kuće. U smislu citirane zakonske odredbe, nije svako ponašanje koje odstupa od uobičajenih porodičnih odnosa, ponašanje koje se može okarakterisati kao nasilje u porodici, već je neophodno da se radi o drskom, bezobzirnom ili zlonamernom ponašanju kojim je žrtvi nasilja ugrožen telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, čega u navedenoj situaciji nije bilo. Naime, tuženi je u kuću došao isključivo radi snimanja stanja u kome se kuća nalazi po ulasku tužilja u nju, vezano za parnični postupak koji se između stranaka vodi, pri čemu između tužilje AA i tuženog nije bilo verbalnog ni bilo kojeg drugog kontakta, a kontakt između tuženog i mal. BB nije imao elemente nasilnog ponašanja tuženog. Ovakvo ponašanje tuženog kod tužilja nije izazvalo strah i osećaj ugroženosti, već samo nelagodnost, odnosno neprijatnost. Uz sve to, radi se o izolovanom incidentu koji se ni pre toga a ni posle ovog događaja nije ponovio, niti su nerešeni imovinski odnosi između stranaka ikada doveli do sličnog incidenta.

Stoga se neosnovano revizijom tužilja ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković