.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 997/2025
25.06.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca Centra za socijalni rad „Bogatić“ iz Bogatića, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milena Janković, advokat iz ..., radi potpunog lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 438/24 od 28.08.2024. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 438/24 od 28.08.2024. godine u delu stava prvog izreke kojim su tuženi lišeni roditeljskog prava nad maloletnim VV i GG i obavezani da doprinose njihovom izdržavanju i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P2 187/22 od 19.04.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi u potpunosti liše roditeljskog prava u odnosu na mal. DD rođenu ...2006. godine, mal. ĐĐ, rođenog ...2009. godine, mal. VV rođenog ..2015. godine i mal. GG, rođenu ..2018. godine. Odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje dece svako od tuženih plaća mesečno iznos od po 3.000,00 dinara za svako dete ponaosob, na način kako to odredi organ starateljstva do 15. u mesecu, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok ta obaveza po zakonu traje ili se ne izmeni kao i da za ostale a neisplaćene rate plati u roku od 15 dana od dana presuđenja u slučaju docnje da plate zakonsku zateznu kamatu računajući od dospeća svake rate posebno do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 438/24 od 28.08.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, a delimično odbijena, a žalba tuženih odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je usvojen tužbeni zahtev i tuženi u potpunosti lišeni roditeljskog prava u odnosu na mal. VV i mal. GG i obavezani tuženi da svako od njih na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV i GG, plaća iznos od po 3.000,00 dinara za svako dete, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok ta obaveza po zakonu traje ili se ne izmeni, do 15. u mesecu, a neisplaćene rate u roku od 15 dana od dana presuđenja, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake rate do isplate, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA i BB su u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici u kojoj je rođeno četvoro dece: DD 2006, godine, ĐĐ 2009. godine, VV 2015. godine i GG 2018. godine. Živeli su sa decom u ... u ulici ... br. .., u kojoj su radnici Centra za socijalni rad Bogatić, u novembru mesecu 2020. godine po prijavi građana obavili posetu i tom prilikom kuću, koja nije bila adekvatna i prilagođena potrebama mal. dece, zatekli u lošem stanju. Deca su živela u nehigijenskim uslovima, nisu imala dovoljno garderobe, a mal. GG se po kući i dvorištu šetala bez odeće. Zbog toga je Centar za socijalni rad Bogatić 04.11.2020. godine, mal. VV i GG stavio pod neposredno privremeno starateljstvo Centra i deca su smeštena u hraniteljsku porodicu u kojoj se i dalje nalaze. Mal. VV ima devet godina, ide u školu, intelektualni uzrast ne odgovara kalendarskom jer radi po prilagođenom školskom progamu, međutim ni tako ne uspeva da postigne savladavanje predviđenog gradiva, ali savladava socijalne veštine i pokazuje određenu emocionalnu zrelost u skladu sa svojim uzrastom. Mal. GG ima šest godina, ide u vrtić, a njena intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost su u skladu sa kalendarskim uzrastom. Tuženi AA povremeno radi u inostranstvu, tužena BB sada ne radi, ranije je svako veče radila kao pevačica u kafani, a za to vreme decu su čuvali tada mal. ćerka DD i sada pok. EE iz ... . Iz nalaza komisije veštaka proizlazi da je tuženi AA ispravno orijentisan u svim pravcima i da se ne uočava prisustvo grube psiho-patološke fenomenologije, da je tužena BB takođe ispravno orijentisana u svim pravcima, očuvane pažnje i koncentracije, a uočeni su elementi pasivno- zavisne osobe. Tuženi nemaju znake bilo kakve mentalne bolesti i poremećaja. Funkcionišu u skladu sa svojim strukturama ličnosti i imaju elemente poremećaja ličnosti koje predstavljaju stalne crte ličnosti koje karakterišu osobu kroz ceo život. Mal. VV i GG potpuno adaptirani na život u hraniteljskoj porodici u kojoj dobijaju svu potrebnu negu i emocionalnu podršku, a zbog svog uzrasta i psihofizičke nezrelosti nisu u mogućnosti da samostalno i slobodno izraze svoju želju niti imaju stav o tome. Tuženi sa starijom decom – ćerkom DD i sinom ĐĐ nisu uspeli da savladaju obaveze vezane za školovanje. Tuženi sada žive kao podstanari u kući koja je u dobrom stanju, tužena BB u poslednje tri do četiri godine ne radi već je kod kuće, a tuženi AA se vratio iz inostranstva, živi u Srbiji. Nijedno od njih nije nesposobno za rad.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev za potpuno lišenje roditeljskog prava oba tužena odbio, ocenivši da nije utvrđeno da tuženi svojim ponašanjem zloupotrebljavaju prava i grubo zanemaruju dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, odnosno da nije utvrđeno postojanje činjenica koje bi upućivale na postojanje tog uslova propisanog članom 81. Porodičnog zakona.
Odlučujući o žalbi tužioca, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za potpuno lišenje roditeljskog prava tuženih nad mal. decom VV i GG, pogrešno primenio materijalno pravo, ocenivši da iz dokaza izvedenih tokom prvostepenog postupka proizlazi da postupanje tuženih u odnosu na mal. decu VV i GG, koji su od najranijeg detinjstva živeli u izuzetno nehigijenskim uslovima u zapuštenoj kući, bez dovoljno garderobe do te mere da je mal. GG u uzrastu od 2,5 godine u novembru mesecu 2020. godine bez ikakve odeće boravila u dvorištu, takvo da predstavlja grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, pa je prvostepenu presudu delimično preinačio i u potpunosti lišio roditeljskog prava tužene u odnosu na mal. VV i GG i obavezao tužene da na ime doprinosa za izdržavanje mal. dece svako od njih plaća iznos od po 3.000,00 dinara za svako dete.
Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana. Navodom da je drugostepeni sud odluku kojom je delimično preinačio prvostepenu presudu doneo bez rasprave, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i predstavlja dozvoljeni razlog za reviziju prema članu 407. stav 1. tačka 3. u vezi člana 387. stav 1. tačka 5. i člana 394. ZPP.
Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak, pa je prvostepeni sud ocenio da izvedenim dokazima nije utvrđeno da tuženi svojim ponašanjem zloupotrebljavaju prava i grubo zanemaruju dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, čime nisu ispunjeni uslovi za potpuno lišenje roditeljskog prava propisani odredbom člana 81. Porodičnog zakona.
Drugostepeni sud je bez otvaranja glavne rasprave svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni izvedenih dokaza, zaključivši da iz izvedenih dokaza proizlazi da su tuženi grubo zanemarili roditeljske dužnosti tako što nisu učestvovali u čuvanju i podizanju mal. dece na način primeren deci tog uzrasta, jer su deca u svakom pogledu (higijenskom, emocionalnom, obrazovnom), bila zanemarena i zapuštena.
Postupanjem na ovaj način drugostepeni sud je ocenio izvedene dokaze i utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud bez otvaranja rasprave u smislu člana 383. ZPP.
Prema oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi i da preinači prvostepenu presudu.
Zbog navedenog, primenom člana 415. stav 1. ZPP, drugostepena presuda je ukinuta u delu kojim je odlučeno o lišenju roditeljskog prava tuženih nad maloletnim VV i GG i njihovom izdržavanju i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženih.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu povredu odredaba parničnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem, tako što će zakazati raspravu i razjasniti na koji način tuženi vrše roditeljsko pravo u odnosu na mal. decu VV i GG, da li se staraju o deci, ili na neki od načina propisanih odredbama člana 81. Porodičnog zakona, grubo zanemaruju svoje roditeljske dužnosti u odnosu na njih. Nakon što pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, značajno za pravilnu primenu materijalnog prava, drugostepeni sud će o žalbi tužioca doneti novu i zakonitu odluku.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
