Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu članu 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije predlagača na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, br. 45/13 ... 106/15), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načinu određivanja visine tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednosti eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisane nepokretnosti (na osnovu nalaza sudskog veštaka građevinske struke) u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji izraženog kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, stavom 2. istog člana da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti podnet je 04.03.2020. godine. Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti u ukupnom iznosu od 3.605.731,83 dinara, a vrednost predmeta spora za svakog tužioca je 1.201.910,61 dinara. Ovaj iznos prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost predstavlja dinarsku protivvrednost ispod iznosa od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija predlagača nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković