U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ristić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 541/2023 od 06.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 541/2023 od 06.12.2023. godine u delu stava drugog izreke i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 388/2021 od 01.11.2022. godine u delu stava prvog i u stavu drugom izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca AA i BB, obojica iz ..., da se utvrdi da su nepokretnosti – četvorosoban stan broj .. – dupleks u potkrovlju višestambene zgrade u Ulici ... (ranije ...) broj .. u Novom Sadu sagrađene na kp br. .., upisane u LN .. KO Novi Sad 1 i garažno mesto broj 5 u prizemlju višetambene zgrade u Ulici ... (ranije ...) broj .., sagrađene na kp br. .., upisane u LN .. KO Novi Sad 1, stečene u suvlasništvu tužene VV i GG sa udelima od po 1/2.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 541/2023 od 06.12.2023. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 388/2021 od 01.11.2022. godine, u delu odluke o troškovima parničnog postupka, i predmet VRAĆA prvostepenom sudu radi odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu tužilaca i troškovima celog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 388/2021 od 01.11.2022. godine, stavom prvim izreke, primarni tužbeni zahtev u nepresuđenom delu je delimično usvojen; stavom drugim izreke, utvrđeno je da su nepokretnosti i to četvorosoban stan broj .. – dupleks u potkrovlju višestambene zgrade u Ulici ... (ranije ...) broj .. u Novom Sadu sagrađene na kp br. .., upisane u LN .. KO Novi Sad 1 i garažno mesto broj 5 u prizemlju višestambene zgrade u Ulici ... (ranije ...) broj .., sagrađene na kp br. .., upisano u LN .. KO Novi Sad 1, stečene u suvlasništvu tužene VV i GG sa udelima od po 1/2; stavom trećim izreke, tužena je dužna da trpeti da se po osnovu ove presude, kada se za to steknu uslovi, tužioci kao zakonski naslednici pokojnog GG upišu kao suvlasnici u po 1/4 delova označenih nepokretnosti u listovima nepokretnosti RGZ i drugim zemljišnim i katastarskim knjigama; stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za priznanje prava suvlasništva tužilaca na predmetnim nepokretnostima preko priznatog suvlasničkog udela od po 1/4 za svakog tužioca, do suvlasničkog udela od po 19/40 delova predmetnih nekretnina, kao i zahtev za uknjižbu suvlasništva preko utvrđenih 1/4 delova za svakog tužioca do suvlasničkog udela svakog tužioca od 19/40 delova predmetnih nepokretnosti; stavom petim izreke, odbijen je deo zahteva kojim su tužioci tražili da sud utvrdi da predmetne nepokretnosti čine vanbračnu sutekovinu pokojnog GG i tužene VV; stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.525.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 541/2023 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba je delimično usvojena, presuda Višeg suda u Novom Sadu P 388/2021 od 01.11.2022. godine preinačena u delu pobijane odluke iz stava trećeg izreke, tako što je odbijen deo tužbenog zahteva da je tužena dužna trpeti da se na osnovu ove presude, kada se za to steknu uslovi, tužioci kao zakonski naslednici pokojnog GG upišu kao suvlasnici svako u po 1/4 dela označenih nepokretnosti u listovima nepokretnosti RGZ i drugim zemljišnim i katastarskim knjigama; stavom drugim izreke, u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu iz stava prvog, drugog, četvrtog i šestog izreke prvostepena presuda je potvrđena, a žalbe stranaka odbijene; stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužene na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredi koja se ne može smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je rođena kao VV1, a od 01.02.2019. godine, kada je promenila lično ime, zove se VV. Sada pokojni GG, otac tužilaca, upoznao je tuženu tokom 2002. godine, a od 01.09.2003. godine se preselio u njen stan u kome je tužena živela sa decom iz prvog braka, kada su zasnovali zajednicu života. U vreme kada je upoznao tuženu, GG je bio u braku sa DD, koji je razveden presudom Opštinskog suda u Temerinu P 188/06 od 27.06.2006. godine. U vreme kada je upoznao tuženu, GG je bio osnivač i jedini vlasnik „ĐĐ“ DOO Temerin, a to privredno društvo se bavilo proizvodnjom i prodajom kancelarijskog nameštaja i nameštaja za trgovine. U vreme registracije imalo je oko 70 zaposlenih, a potom 90 zaposlenih. Tuženu je GG zaposlio u svom privrednom društvu, gde je od 01.09.2003. godine radila na mestu komercijaliste, od 01.07.2004. godine na mestu šefa prodaje, a od 01.12.2006. godine imenovana je za direktora „ĐĐ – enterijeri“ DOO Temerin. Njena primanja su od 01.09.2003. godine do 31.12.2008. godine ukupno iznosila 1.484.209,70 dinara. U istom periodu prihodi GG od zarade i dividendi iznosili su ukupno 104.324.547,75 dinara (utvrđeno veštačenjem). GG je osim firme i Temerinu imao i Privredno društvo „ĐĐ inženjering“ DOO Banja Luka, koje mu je takođe donosilo prihode od dividende. Zajednica života GG i tužene prestala je 31.12.2008. godine. Dana 26.12.2005. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između EE kao prodavca i tužene kao kupca, četvorosobnog stana broj .. – dupleks u potkrovlju višestambene zgrade broj .. u Ulici ... (ranije ...) u Novom Sadu, sagrađene na kp br. .., upisane u LN .. KO Novi Sad 1. Taj ugovor je sudski overen, a prodavcu je za dupleks stana isplaćena kupoprodajna cena od 85.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Istim ugovorom tužena kupuje i garažno mesto broj 5 etažirane površine 18,81 m2 u prizemlju navedene stambene zgrade za ugovorenu cenu od 190.000,00 dinara. Za sve vreme trajanja zajedničkog života GG i tužene oni su angažovali kućnu pomoćnicu radi obavljanja kućnih poslova, a troškove zajedničkog života snosili su zajedno i imali „zajedničku kasu“. Tužena je ugovorom o kupoprodaji Ov3 3849/12 od 04.04.2012. godine prodala stan, a ugovorom o kupoprodaji Ov3 11378/12 od 18.09.2012. godine prodala garažu (koje nepokretnosti su predmet ove parnice) trećem licu ŽŽ iz ... . GG je tužbu u ovoj parnici podneo 01.07.2009. godine, a preminuo je ...2016. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O 1682/16 od 02.06.2016. godine ovde tužioci oglašeni su za njegove zakonske naslednike prvog zakonskog naslednog reda.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u vreme sticanja predmetnih nepokretnosti između tužene i sada pokojnog GG postojala faktička zajednica života koja je imala sve karakteristike vanbračne zajednice u smislu Porodičnog zakona, zbog čega su dupleks i garažno mesto, iako nakon kupoprodaje upisani kao imovina tužene, suvlasništvo tužene i GG sa udelom od po 1/2, sa razloga što je među njima postojao međusobni dogovor da zajedno kupe te nepokretnosti koje će biti u njihovom suvlasništvu od po 1/2 dela, iako su GG prihodi, odnosno njegov doprinos „zajedničkoj kasi“ bili znatno veći od doprinosa tužene, pa je odlučio kao u izreci presude.

Drugostepeni sud je prihvatio pravni stav i date razloge prvostepenog suda da su tužena i sada pokojni GG živeli u faktičkoj zajednici života koja je imala sve elemente vanbračne zajednice i da su stekli predmetne nepokretnosti u jednakim delovima saglasno njihovoj iskazanoj volji pretočenoj u sporazum, pri čemu je irelevantno što je GG, koji je imao višestruko veće prihode od tužene, više doprinosio „zajedničkoj kasi“, jer emotivna logika nužno ne mora biti i životna, iz kog razloga je potvrdio prvostepenu presudu u delu stava prvog i u stavu drugom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno suvlasništvo tužene i GG sa udelima od po 1/2 na predmetnim nepokretnostima, ali je preinačio prvostepenu presudu u delu izreke u stavu trećem i odbio taj deo tužbenog zahteva kao neosnovan, s obzirom da je tužena predmetni stan i garažno mesto prodala trećem licu – ŽŽ, te da više nije upisana kao vlasnik predmetnog četvorosobnog stana i garažnog mesta, zbog čega tužena ne može biti obavezana da trpi da se na osnovu ove presude kada se za to steknu uslovi, tužioci kao zakonski naslednici pokojnog GG, upišu kao suvlasnici svako u po 1/4 dela predmetnih nepokretnosti kod RGZ i u drugim zemljišnim i katastarskim knjigama.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužene ističe da su nižestepene presude donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 4. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri). Odredbom člana 191. stav 1. istog Zakona propisano je da imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a stavom 2. tog člana da se na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe ovog Zakona o imovinskim odnosima supružnika.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stavom 1. propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, a odredbom člana 33. istog Zakona propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Navedene zakonske odredbe su imperativne prirode, pa činjenica da su u vreme kupovine predmetnog stana i garažnog mesta sada pokojni GG i tužena živeli u faktičkoj zajednici života, ne može promeniti pravni status takve zajednice da bi se ista mogla smatrati vanbračnom zajednicom u smislu odredaba Porodičnog zakona, pa nepokretnosti stečene tokom trajanja takve zajednice života, zbog postojanja bračne smetnje, ne ulaze u režim zajedničke imovine vanbračnih partnera, zbog čega u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 4. ni člana 191. Porodičnog zakona.

Tužioci nisu dokazali da je njihov sada pokojni otac GG stekao pravo svojine, odnosno pravo susvojine na predmetnom stanu i garažnom mestu u smislu odredaba člana 13., 20. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer GG nije bio ugovorna strana pri zaključenju ugovora o kupovini predmetnih nepokretnosti, niti je u katastru nepokretnosti bio upisan na istima kao suvlasnik ili vlasnik. Nasuprot tome, ugovor o kupovini predmetnog stana i garaže ostao je na pravnoj snazi i njegova pravna valjanost nikada nije osporavana. Zbog navedenog, kako tužioci nisu dokalazi valjan pravni osnov za sticanje suvlasništva ili vlasništva svog pravnog prethodnika na predmetnom stanu i garažnom mestu, to su nižestepene presude u usvajajućem delu izreke preinačene i tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Međutim, tužioci su u ovoj parnici postavili dva tužbena zahteva, na način propisan odredbom člana 197. stav 2. ZPP. Nižestepeni sudovi su usvojili prvi tužbeni zahtev i zato nisu odlučivali o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu (preciziranom pisanim podneskom od 26.01.2015. godine), zasnovanom na odredbi člana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Zbog navedenog, spisi predmeta se vraćaju Višem sudu u Novom Sadu radi odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu tužilaca, shodno članu 197. stav 2. ZPP, zbog čega je morala biti ukinuta shodno članu 415. stav 1. ZPP i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković