Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Primenom ovog instituta ne može se osporavati pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, niti se mogu razmatrati procesna pitanja, na šta se upravo ukazuje navodima revizije tuženog. Iz iznetih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava, što u konkretnom predmetu nije slučaj, a isticanje bitne povrede odredaba parničnog postupka, paušalno obrazložene, nisu razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti.

Na osnovu izloženog, shodno članu 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 413. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 17.03.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 92.160,00 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv odluke drugostepenog suda donete u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković