Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), u vezi sa odredbom člana 42. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23), i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Skupštine Grada Čačka od 29.11.2013. godine, imenovan za direktora prvotuženog JP za urbanističko i prostorno planiranje, građevinsko zemljište i puteve „Gradac“, Čačak, na mandatni period od četiri godine, počev od 16.12.2013. godine. Na osnovu ovog rešenja, tužilac je sa drugotuženim 16.12.2013. godine zaključio ugovor o radu, kojim je zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od 16.12.2013. godine do 16.12.2017. godine, odnosno dok traje mandat na koji je izabran. Rešenjem Skupštine Grada Čačka od 20.10.2015. godine, pre isteka perioda na koji je imenovan, tužilac je razrešen dužnosti direktora drugotuženog, a rešenjem drugotuženog od 29.10.2015. godine, tužiocu je prestao radni odnos počev od 20.10.2015. godine, zbog razrešenja dužnosti direktora. Prema obrazloženju osporenog rešenja o razrešenju, tužilac je razrešen dužnosti direktora na osnovu odredbi čl.35, 37. i 38. Zakona o javnim preduzećima i člana 63. Statuta Grada Čačka, jer je kao direktor drugotuženog, bez znanja i učešća Nadzornog odbora drugotuženog, zaključio sa „Toming Consulting“ d.o.o. Beograd ugovor od 21.02.2014. godine, a zatim i Aneks ugovora 31.07.2014. godine, kojim su regulisani međusobni odnosi u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupku pribavljanja građevinske dozvole za izgradnju poslovnog objekta. Zaključenjem navedenog ugovora i aneksa, mogla je biti prouzrokovana šteta po budžet Grada Čačka, budući da je tužilac u postupku uspostavljanja hipoteke, kao sredstva ovezbeđenja potraživanja iz ugovora, prihvatio procenu tržišne vrednosti hipotekovane nepokretnosti – građevinskog zemljišta od strane sudskog veštaka koja je data na znatno veći iznos od naknadno izvršene procene istog zemljišta od strane Poreske uprave – Filijala Kragujevac. Zbog ovoga drugotuženi ne bi mogao kao poverilac, u slučaju prodaje zemljišta koje je predmet hipoteke, da naplati u celosti svoje potraživanje prema dužniku. Na taj način tužilac je, prema obrazloženju rešenja, postupao suprotno pažnji dobrog privrednika i učinio je propuste u donošenju odluka.

Navedenim ugovorom od 21.02.2014. godine, tužilac je kao direktor drugotuženog sa „Toming Consulting“, kao investitorom, ugovorio plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu od 486.677,39 evra. Obaveza investitora je bila da u roku od 60 dana plati 120.000 evra i da dostavi menicu kao sredstvo obezbeđenja za plaćanje tog iznosa, a da u roku od 90 dana zasnuje hipoteku na u ugovoru označenoj kat. parceli kao sredstvo obezbeđenja plaćanja ostatka duga, pri čemu će tržišna vrednost hipotekovane nepokretnosti utvrditi nadležni poreski organ. Članom 5. ugovora je predviđeno da ukoliko investitor dostavi dokaz o zapošljavanju najmanje 50 lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, Gradsko veće će zaključiti poseban ugovor između prvotuženog, drugotuženog i investitora kojim će detaljno regulisati međusobna prava i obaveze u vezi subveniranja navedene naknade u iznosu od 366.677,39 evra. Investitor u ugovorenim rokovima nije ispunio ugovorom predviđene obaveze. Po proteku i naknadno ostavljenog roka, 31.07.2014. godine, tužilac je sa investitorom zaključio Aneks ugovora u kome su ugovorači konstatovali da investitor nije ispunio ugovorne obaveze ni u naknadnom roku od 8 dana, da je investitor sa „Stopshop“ d.o.o. Beograd, zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti na kojoj je sagradio objekat i ustupanju investitorskih prava na toj parceli i da će „Stopshop“ d.o.o. umesto investitora uplatiti ugovoreni iznos naknade za uređivanje iz osnovnog ugovora u iznosu od 120.000 evra, dok za preostali iznos naknade od 366.677,39 evra ostaje u obavezi „Toming Consulting“, d.o.o Beograd. Tužilac je kao direktor drugotuženog 22.08.2014. godine sa „Stopshop“ d.o.o. 22.08.2014. godine, zaključio ugovor u kome je članom 2. utvrđena obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u ukupnom iznosu od 120.000 evra od strane tog društva, uz konstatovanje da u pogledu plaćanja preostalog iznosa naknade ugovarač nema nikakvih obaveza prema drugotuženom, budući da je iznos od 366.677,39 evra, kao preostali iznos naknade, ostala obaveza „Toming Consulting“ d.o.o.

Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja predviđena ugovorom od 21.02.2014. godine, upisana je kao izvršna vansudska hipoteka u katastar nepokretnosti 04.08.2014. godine, a 28.08.2015. godine upisana je zabeležba hipotekarne prodaje u smislu člana 31. Zakona o hipoteci u korist drugotuženog kao poverioca i zabrana prodaje te nepokretnosti od strane vlasnika. Procenu tržišne vrednosti nekretnine za potrebe tog postupka, izvršio je „Procena plus“, d.o.o. za sudska veštačenja i inženjering 31.07.2014. godine, na zahtev investitora, prema kojoj je vrednost hipotekovanog zemljišta 390.000,00 evra, odnosno 45.539.364,00 dinara ( 5.673,98,00 dinara/m2). Prema naknadno pribavljenoj proceni Poreske uprave Filijala Kragujevac od 05.10.2015. godine, procenjena tržišna vrednost za hipotekovanu nepokretnost je 2.500,00 dinara po m2, odnosno 20.065.000,00 dinara.

Rešenje o razrešenju tužioca doneto je na sednici Skupštine Grada Čačka održanoj 20.10.2015. godine, na obrazložen predlog za razrešenje tužioca sa funkcije direktora koji je dao Nadzorni odbor drugotuženog od 17.10.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, zaključivši da su pobijana rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku a da su se u postupanju tužioca stekli uslovi za njegovo razrešenje u smislu člana 38. tačka 2. Zakona o javnim preduzećima.

Zakonom o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br.119/12, 116/13, 44/14), u članu 35. propisano je da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan ostavkom i razrešenjem a članom 37. da predlog za razrešenje direktora JP može podneti Nadzorni odbor JP, ako je javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija i Ministarstvo (stav 1); predlog za razrešenje mora biti obrazložen, sa precizno navedenim razlozima, zbog kojih se predlaže razrešenje. Odredbom člana 38. tog zakona, propisano je da organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, razrešiće direktora pre isteka perioda na koji je imenovan, ukoliko se utvrdi da je, zbog nestručnog, nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotno pažnji dobrog privrednika i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom preduzeću, došlo do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana poslovanja javnog preduzeća (tačka 2).

U konkretnom slučaju, razrešenje tužioca od strane prvotuženog izvršeno je od strane nadležnog organa, na predlog Nadzornog odbora drugotuženog, u kome je dat detaljan opis postupanja tužioca kao direktora drugotuženog koje je protivno citiranim odredbama Zakona o javnim preduzećima. U ugovoru koji je tužilac kao direktor drugotuženog zaključio sa investitorom „Toming Consulting“ d.o.o. predviđena je obaveza plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu od 486.677,39 evra, uz obavezu investitora da u određenom roku isplati iznos od 120.000 evra, dok rok za isplatu preostalog pretežnog dela naknade nije predviđen već je obaveza investitora bila da u određenom roku zasnuje hipoteku kao sredstvo obezbeđenja za isplatu tog dela potraživanja. U trenutku zaključenja ovog ugovora nije postojala procena hipotekovane nepokretnosti. Ta procena je urađena naknadno i to od strane veštaka koje je angažovao hipotekarni dužnik, dakle, ne na način predviđen ugovorom. Naknadno pribavljenom procenom tržišne vrednosti hipotekovane nepokretnosti od strane Poreske uprave, utvrđeno je da je vrednost hipotekovane nepokretnosti značajno niža od vrednosti procenjene od strane sudskog veštaka koga je angažovao hipotekarni dužnik, a ne drugotuženi, iako je to bila njegova obaveza. Imajući sve navedeno u vidu, ovaj sud nalazi da je pravilno pravno stanovište nižestepenih sudova da su se u opisanom postupanju tužioca stekli uslovi za njegovo razrešenje shodno članu 38. tačka 2. Zakona o javnim preduzećima, a suprotno revizijskim navodima.

Nasuprot revizijskim navodima, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema propusta u postupku u kome je doneta odluka o razrešenju tužioca. Naime, rešenje o razrešenju tužioca doneto je na sednici Skupštine Grada Čačka 20.10.2015. godine, na obrazloženi predlog Nadzornog odbora drugotuženog, u trenutku održavanja sednice postojao je predlog Nadzornog odbora, shodno Poslovniku o radu Nadzornog odbora, nije predviđeno obavezno prisustvo tužioca kao direktora na sednicama ovog organa, pri čemu je utvrđeno u dokaznom postupku da tužilac jeste bio upoznat sa dnevnim redom sednica.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković