Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 767/24 od 12.03. 2025. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog Krste Medana, pa je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije broj K.Po.4 174/22 od 09.07.2024. godine, u delu odluke o uračunavanju mere zadržavanja, tako što je okrivljenom Krstu Medanu u kaznu zatvora u trajanju od pet godina, na koju je osuđen prvostepenom presudom zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ, na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno na zadržavanju počev od 23.06.2022. godine do 24.06.2022. godine, dok su u preostalom delu žalba branilaca okrivljenog Krste Medana i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, odbijene kao neosnovane, a u preostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljenog Krste Medana, advokati Vićentije Darijević, Deana Berak Savković, Marina Milenković i Jelena Pirić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Krste Medana, advokata Vićentija Darijevića, Deane Berak Savković, Marine Milenković i Jelene Pirić je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branioci okrivljenog ističu da je u pogledu dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, primenjen zakon koji se ne može primeniti i delo za koje je oglašen krivim, nije krivično delo. Navedeno branioci obrazlažu navodima da krivično delo iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ nije postojalo u vreme preduzimanja radnji okrivljenog, s obzirom da je navedena odredba stupila na snagu dana 01.03.2018. godine a da je okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u periodu od 17.03.2017. godine do 13.07.2018. godine, a prvostepeni sud u izreci presude nije precizirao koji krivični zakonik je primenio.

Izrekom presude Višeg suda u Novom Sadu-posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4 174/22 od 09.07.2024. godine okrivljeni Krsto Medan je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 17.03.2017. godine do 13.07.2018. godine, u Zrenjaninu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, da je isto zabranjeno, čije izvršenje je hteo, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio druge pokretne stvari, koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja i time tako sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, tako što je kao direktor, vlasnik i odgovorno lice u privrednom društvu "Agro Medan“ doo sa sedištem u Zrenjaninu, prisvojio robu-merkantilni kukuruz, vlasništvo oštećene Republičke direkcije za robne rezerve iz Beograda, koja mu je bila poverena na rad u označenom subjektu privrednog poslovanja, prema dva zaključena ugovora o skladištenju, čuvanju i obnavljanju merkantilnog kukuruza broj 338-147/2017-04 od 01.02.2017. godine i broj 338-261/2017-04 od 17.03.2017. godine, po osnovu kojih ugovora je privredno društvo "Agro Medan“ doo skladištilo, obnavljalo i čuvalo u svojim silosima u Zrenjaninu u ul. Prvomajska 66, za potrebe oštećene Direkcije ukupno 3.979.267 kilograma merkantilnog kukuruza, vrednosti 72.223.696,05 dinara, sve vlasništvo oštećene, a koju količinu kukuruza je okrivljeni nakon što je ista uskladištena u silosima njegovog privrednog društva prisvojio odnosno otuđio, pri čemu takvo prisvajanje odnosno otuđenje nije evidentirao u poslovnim knjigama svog privrednog društva, nije pismeno obavestio oštećenu direkciju o izvršenom otuđenju ili eventualnom obnavljanju merkantilnog kukuruza. niti je otuđenje robe, njeno iskladištenje i otpremu izvršio po izričitom pismenom nalogu oštećene direkcije, na koji način je okrivljeni sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 72.223.696,05 dinara čime je izvršio krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005 .... 111/2009, koji se primenjivao od 01.01. 2006.godine do 28.02.2018.godine), čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Dakle, krivično delo iz člana 364. stav 1. KZ podrazumeva proneveru pokretnih stvari poverenih u službi ili na radu kako u subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, tako i u subjektu privrednog poslovanja. Stavom 3. navedenog člana je propisano da ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i pesto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.

Krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Stavom 3. navedenog člana je propisano da ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i pesto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.11.2016. godine, objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 94/2016, krivično delo pronevera je „podeljeno“ u dva krivična dela. Pri tome, deoba je izvršena prema vrsti subjekta u kojem su učiniocu krivičnog dela pronevere pokretne stvari poverene na radu, odnosno prema tome da li je to subjekt koji ne obavlja privrednu delatnost ili subjekt privrednog poslovanja i to na krivično delo pronevera kažnjivo po članu 364. KZ i krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti kažnjivo po članu 224. KZ.

Krivično delo pronevera iz člana 364. KZ je izmenjeno utoliko što je od navedenih izmena izvršilac ovog krivičnog dela samo ono lice kome su pokretne stvari poverene u službi ili na radu u subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost. Istovremeno, odredbe koje se odnose na proneveru u subjektu privrednog poslovanja ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo - krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama, u Krivični zakonik je uneto krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom pronevera iz člana 364. KZ u slučaju da su učiniocu krivičnog dela pronevere pokretne stvari poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Uvođenje krivičnog dela iz člana 224. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između vršenja pronevere u subjektu privrednog poslovanja i subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, jer je ranije krivično delo pronevera iz člana 364. KZ u potpunosti izjednačavalo situacije u kojima se pronevera vrši kako u subjektu privrednog poslovanja tako i subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.

Kako krivično delo iz člana 224. KZ i pored navedenih razlika, u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i ranije krivično delo pronevera iz člana 364. KZ i to pre svega radnju izvršenja, to je jasno da je navedenim izmenama zadržan jasan pravni kontinuitet ove dve inkriminacije.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da je okrivljeni oglašen krivim da je prisvojio druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, te da je jedan deo svojih radnji preduzeo u periodu od 01.03.2018. godine do 13.07.2018. godine, kada je na snazi bilo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, a da između ovog i krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ (Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005 .... 111/2009, koji se primenjivao od 01.01.2006. godine do 28.02.2018. godine), koje je bilo na snazi kada je okrivljeni preduzeo radnje u periodu od 17.03.2017. godine do 28.02.2018. godine, postoji pravni kontinuitet, kao i da je za oba krivična dela (stav 3.) predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do dvanaest godina, to je sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog koje je preduzeo u periodu od 17.03.2017. godine do 13.07.2018. godine kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Pored navedenog, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna koja se odnose na preduzete radnje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio druge pokretne stvari, koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, kao i kvalifikatornu okolnost opisanu u stavu 3. navedenog člana, da je pribavio protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000 dinara, a tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Krste Medana, advokata Vićentija Darijevića, Deane Berak Savković, Marine Milenković i Jelene Pirić , kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, i da je na radnje okrivljenog primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, odnosno da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branioci okrivljenog obrazlažu osporavanjem zakonitosti Inspekcijskog zapisnika o kontroli skladišnog prostora broj 0107/2018 od 16.07.2018. godine, tako što ističu da je na navedenom zapisniku falsifikovan potpis okrivljenog, a o čemu se okrivljeni izjasnio još u iskazu koji je dao pred javnim tužiocem, pa samim tim sud nije mogao zasnovati presudu na navedenom dokazu. U preostalom delu zahteva branioci okrivljenog još ističu da postoji sumnja da li je okrivljeni taj koji je preduzimao radnje koje su mu stavljene na teret ili je to činilo neko drugo lice koje je imalo ovlašćenja i mogućnosti da raspolaže imovinom privrednog društva „Agro Medan“, imajući u vidu da je direktor navedenog preduzeća AA, kome je zapisnički predat kukuruz Republičkih robnih rezervi.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu zahteva branioci okrivljenog suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje odnosno ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković