Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva, branilac okrivljenog AA ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su razlozi presude protivrečni izreci, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika pa se zbog toga ne može ispitati zakonitost i pravilnost presude.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi da je u konkretnom slučaju „došlo do prekoračenja optužbe“, ali ovaj stav branilac obrazlaže navodima kojima osporava činjenične zaključke suda utvrđene u izreci presude, ističući da ne odgovaraju stvarno odigranom događaju, jer se niko od ispitanih svedoka nije izjasnio da su oštećeni bili u strahu za svoju bezbednost, niti da su odmah krenuli ka svom vozilu i udaljili se, čime, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu člana 440. ZKP.

Na istu povredu branilac ukazuje i ostalim navodima zahteva kojima osporava ocenu izvedenih dokaza, pre svega iskaza svedoka oštećenih, koji su prema stavu branioca nelogični i kontradiktorni, kao i navodima kojima osporavajući postojanje krivičnog dela u pitanju, branilac suštinski iznosi sopstveno mišljenje da tokom postupka nije utvrđen subjektivni osećaj ugroženosti i straha oštećenih i konkretna pretnja po život i telo oštećenih, kao i način na koji je osećaj ugroženosti, navodno stvoren.

Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP) i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković