U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Momčila Bogdanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Bogdanovića - advokata Milana Latinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/2022 od 14.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 170/25 od 24.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Bogdanovića - advokata Milana Latinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/2022 od 14.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 170/25 od 24.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 72/2022 od 14.10.2024. godine okrivljeni Momčilo Bogdanović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatovra u trajanju od 3 godine. Istom presudom, na osnovu člana 246. stav 8. KZ, od okrivljenog je oduzeta opojna droga, izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 170/25 od 24.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i žalba branilaca okrivljenog Momčila Bogdanovića - advokata Milana Latinovića i advokata Štanje Kalmana i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/2022 od 14.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Momčila Bogdanovića - advokat Milan Latinović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Momčila Bogdanovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija PU Novi Sad, OKP – Grupa za suzbijanje krijumčarenja narkomanije od 27.06.2018. godine, koji je sačinjen po obavljenom pretresu stana koji je u vlasništvu i koji koristi AA, a koji se nalazi u ... u ulici ... Dalje se navodi da je radnja pretresanja stana i drugih prostorija preduzeta na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr-254/18 od 27.06.2018. godine, koja „glasi“ na ime okr. Bogdanović Momčila, da se u zapisniku o pretresanju stana navodi da je Naredba pre početka pretresanja predata Bogdanović Momčilu, da isti ne zahteva prisustvo advokata, a potom se navodi da okrivljeni Momčilo Bogdanović prisustvuje pretresanju kao „držalac stana“. Međutim, u konkretnom slučaju, okrivljeni Momčilo Bogdanović nije držalac predmetnog stana, niti se isti može smatrati odraslim članom domaćinstva. Vlasnik i držalac predmetne nepokretnosti je AA sa kojom je okrivljeni Bogdanović Momčilo bio u emotivnoj vezi, te povremeno i dolazio u navedeni stan, pri čemu se po bilo kom osnovu ne može smatrati držaocem stana. U vezi sa iznetim, branilac navodi da se držaocem stana može smatrati samo lice koje upravo navedenu nepokretnost „drži“, koje navedeni stan i koristi, a to okrivljeni Bogdanović Momčilo nije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju na strani 3, stav dva dao jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud izvršio izmenu činjeničnih navoda optužnog akta na način što je u izreci presude dodao i da je okrivljeni Bogdanović Momčilo radi dalje prodaje držao i „... digitalnu vagicu za precizno merenje sive boje na kojima se nalaze tragovi opojne droge...“. Po stavu odbrane „dodavanjem“ citiranih navoda sud vrši jednu nedozvoljenu izmenu optužnog akta, jer time prekoračuje isti obzirom da se ovakvim dodavanjem povećava obim kriminalne aktivnosti okrivljenog Momčila Bogdanovića.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je izvršeno samo preciziranje činjeničnog opisa u izreci presude koji je prilagođen utvrđenom činjeničnom stanju tokom postupka.

Shodno iznetom, a kako je činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim ostao u granicama optužnog akta, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković