Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Mladena Berbera - advokat Ivan Bajazit, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da delo za koje se okrivljeni goni i za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 39. stav 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, jer Mladen Berber nema nikave veze sa sportom. Opisane radnje objektivno bi mogle prdestavljati prekršaj iz člana 42. stav 1. tačka 1) Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, ali i te radnje su vezane sa sport što se ne može povezati sa okrivljenim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 39. stav 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu čini onaj ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude u kojem je navedeno da je okrivljeni „dana 26.08.2024.godine..., prilikom izlaska iz R.Srbije prema R.Hrvatskoj..., neovlašćeno u cilju dopinga u sportu, radi dalje prodaje, držao i prenosio supstance sakrivene u fabričkoj šupljini ispod kreveta za odmor vozača u kabini kamiona...ukupne neto mase 475,00 grama, za koje je veštačenjem utvrđeno da se rado o supstanci Oxandrolone...500 ampula sa tečnom materijom... ukupne zapremine tečnosti 500.00ml, za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Metenolone, 500 ampula sa tečnom materijom...ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml. za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Drostanolone..., 50 bočica sa tečnom materijom..., ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml., za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Testosterone... 50 bočica sa tečnom materijom..., ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml., za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Testosterone... 50 bočica sa tečnom materijom..., ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml., za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Testosterone... 50 bočica sa tečnom materijom..., ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml., za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Boldenone i 50 bočica sa tečnom materijom..., ukupne zapremine tečnosti 500.00 ml., za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o supstanci Drostanolone, a navedene supstance Oxandrolone, Metenolone, Drostanolone, Testosterone, Boldenone se nalaze na Listi zabranjenih doping sredstava, Pravilnika o Listi zabranjenih doping sredstava („Sl. Glasnik RS“ br.117/23 od 27.12.2023. godine), koje su pronađene i oduzete od strane ovlašćenih radnika policije, a okrivljeni je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i znao da je isto zabranjeno“ to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Mladena Berbera stiču sva bitna zakonska obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 39. stav 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, a to što okrivljeni nema nikakve veze sa sportom nije od značaja, jer su radnje koje su preduzete od strane okrviljenog (držanje i prenošenje rdi prodaje nevedenih supstanci) učinjene u cilju dopinga u sportu, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Berbera u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava ocenu odbrane okrivljenog datu od strane suda, a vezano za kontakt okrivljenog sa AA, jer nije ispitao osuđenog AA i tako na pouzdaniji način utvdio bitnu činjenicu za ovaj postupak o njihovom međusobnom odnosu. Druga odlučna činjenica koja po oceni branioca nije utvrđena je namera okrivljenog da navedene supstance prenosi radi prodaje, jer je i sam okrivljeni naveo da nije imao nameru da ih prodaje već odveze u Švajcarsku gde bi ga drug čekao i lično preuzeo sve kutije budući da tamo živi. Naime, činjenice da je okrivljeni tvrdio da se supstance koje prenosi nalaze u slobodnoj prodaji, da ih nije sakrivao, da lice koje ga je zamolilo za uslugu prenosa nije sportista, da se ni on ne bavi sportom i ne zna kako se predmetne supstance upotrebljavaju, po mišljenju branioca isključuju umišljaj u pogledu predmetnog krivičnog dela. Takođe, kako to branilac ističe, sud nije utvrdio ni svest o protivpravnosti dela, jer je nejasno kako je to utvrđeno da su okrivljenom bile poznate činjenice da se navedene supstance nalaze na Listi zabranjenih doping sredstava i to osam meseci ranije u odnosu na vreme vršenja radnje krivičnog dela, a da je okrivljeni na internetu utvrdio da se predmetne supstance nalaze u slobodnoj prodaji, usled čega branilac zaključuje da je okrivljeni postupao u pravnoj zabludi.

Iznetim navodima branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Preostalim navodima branilac okrivljenog osporava zaključke suda na koji način ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu ističe se i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako branilac u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Berbera, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Berbera - advokata Ivana Bajazita, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković