Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3343/2024 od 30.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena ispravljena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023) i ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.

Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) formirano je Državno pravobranilaštvo kao organ koji se bavi poslovima zaštite imovinskih interesa i prava Republike Srbije kako pred domaćim sudovima, tako i pred stranim sudovima i arbitražama i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema odredbi člana 11. stav 4. Zakona o pravobranilaštvu, kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.

Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o pravobranilaštvu napred citiranom odredbom izjednačava državnog pravobranioca sa advokatom, to u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o pravobranilaštvu kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 6. Zakona o pravobranilaštvu, po kome funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca.

Kako u konkretnom slučaju revizija nije u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama izjavljena preko državnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Dražavnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Leskovcu, Kancelariji Vranje, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP reviziju u ime tužene Republike Srbije izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.

Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije prema članu 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković