.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7189/2024
25.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik u postupku po reviziji Emir Kalić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Milovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 72/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 25.09.2025 godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 72/23 od 14.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 72/23 od 14.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 342/21 od 12.10.2022. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi prema tuženom da su vlasnici sa udelom od 1/3 dela po osnovu gradnje porodičnog stambenog objekta u ... koji se sastoji od starog dela kuće, prizemlja i sprata novog dela kuće, sa dve terase, šupom i betoniram dvorištem, stojećih na katastarskoj parceli br. .. u KO ... i sa istim udelom i na ovoj katastarskoj parceli, te su obavezani tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka od 230.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 72/23 od 14.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka povodom izjavljene žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost navedenih uslova, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse, jer tužioci uz reviziju nisu dostavili niti su se pozvali na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova o sticanju prava svojine na nepokretnosti po osnovu građenja ili sticanja u široj porodičnoj zajednici u bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužilaca za utvrđenje njihovog prava susvojine na određenoj nepokretnosti koja je u vlasništu tuženog doneli primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja, smatrajući da tužioci nisu dokazali relevante činjenice za primenu odredaba člana 24, 25. i 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (koje regulišu građenje na tuđem zemljištu) i člana 195. Porodičnog zakona (koje regulišu sticanje u široj porodičnoj zajednici), kao relevantnog materijalnog prava, dok se zbog nepravilno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ne može dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. istog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.02.2016. godine i u tužbi je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
