.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9317/2024
12.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Miloš Senić, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Elektromreža Srbije“ Beograd, koga zastupa punomoćnik Srboljub Stefanović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3314/23 od 28.11.2023. godine, u sednici održanoj 12.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3314/23 od 28.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3314/23 od 28.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 11779/20 od 17.05.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 11779/2020 od 20.09.2023.godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca, nepokretnosti k.p. br. 811, upisane u l.n. br. ... k.o. ..., a u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljanje zakonske stvarne službenosti prelaska dalekovoda, koji je u vlasništvu tuženog, preko katastarske parcele br. 811 upisane u l.n. br. ... k.o. ..., koja je u vlasništvu tužioca, u merama i granicama bliže kao u tom stavu, isplati iznos od 33.734,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 17.05.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 84.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3314/23 od 28.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 11779/20 od 17.05.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 11779/2020 od 20.09.2023. godine, u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je novčana naknada zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti prelaska kabla električne energije (dalekovoda) vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužilje, o kojem je odlučeno na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pobijana odluka o obavezi tuženog da tužilji isplati odgovarajuću novčanu naknadu zbog umanjenja tržišne vrednosti njene parcele doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, a ocena prigovora zastarelosti zavisi od utvrđenja činjenice stavljanja u funkciju odgovarajuće elektromreže dobijanjem upotrebne dozvole u svakom konkretnom slučaju, pa s tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate novčane naknade podneta je 18.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 33.734,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
