Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marina Resimić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko- bolnički centar „Zvezdara“ Beograd, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilja i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4688/23 od 25.10.2023. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4688/23 od 25.10.2023. godine u delu stava prvog izreke.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4688/23 od 25.10.2023. godine u stavu drugom izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4688/23 od 25.10.2023. godine u stavu drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2137/21 od 01.06.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektvino preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilja od 27.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i obavezan je tuženi da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od 25.03.2018. godine do 25.03.2021. godine isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA u delu u kojem je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade troškova za ishranu za period od 25.03.2018. godine do 25.03.2021. godine isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za isti period isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i obavezan je tuženi da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od 25.03.2018. godine do 25.03.2021. godine isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade troškova za ishranu za period od 25.03.2018. godine do 25.03.2021. godine isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za isti period isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tuženog da se Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje pozovu u svojstvu umešača na njegovoj strani. Stavom devetim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove postupka u iznosu od 164.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom desetim izreke, tužilje su oslobođenje obaveze plaćanja sudske tekse.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4688/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu devetom izreke prvostepene presude tako što je određeno da svaka stranka snosni svoje troškove parničnog postupka nastale pred prvostepenim sudom. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu obe parnične stranke su blagovremeno izjavile posebne revizije sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku. Tužilje revizijom pobijaju odluku o troškovima postupka iz stava drugog izreke drugostepene presude, dok tuženi pobija odluku iz stava prvog izreke u delu kojim je odbijena njegova žalba i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i petom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da ova revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, dok je prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 2. istog zakona revizija nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tuženi izjavio reviziju preko zastupnika koji nije advokat (već diplomirani pravnik zaposlen kod tuženog), to je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP revizija tuženog nedozvoljena.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije i to isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da se ujednači sudska praksa ili da se da novo tumačenje prava.

Izjavljenom revizijom tužilja se osporava pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka. Kako protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilja na osnovu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da ova revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev tužilja i kojim se postupak pravnosnažno ne okončava (jer je o zahtevu za naknadu troškova odlučeno u presudi kojom se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković