Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2447/24 od 28.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete prouzrokovane povredom na radu 14.03.2013. godine isplati i to: na ime fizičkih bolova iznos od 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 400.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove sastava žalbe u iznosu od 33.750,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i petom izreke izreke) tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Članom 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O osnovanosti zahteva za naknadu materijalne štete u iznosu razlike između primljene naknade zarade i punog iznosa naknade zarade za vreme bolovanja usled povrede na radu i uplatu doprinosa, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene članova 154. i 164. Zakona o obligacionim odnosima i člana 2. i 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Predmet tražene pravne zaštite po reviziji tužene je i odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 14.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 291.856,55 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužene nije dozvoljena.

Revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da tužena revizijom pobija odluku o troškovima postupka koje ne predstavlja rešenje protiv kog revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju s`obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković