Tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zakupac i tuženi kao zakupodavac, dana 28.03.2016. godine, su zaključili Ugovor o zakupu poslovnog prostora od 50 m2, koji se nalazi ispod hirurškog hola, u suterenskom delu zgrade tuženog. Ugovorom je regulisano da se poslovni prostor izdaje u zakup radi obavljanja delatnosti mrtvačnice, odnosno delatnosti prijema pokojnika sa odeljenja Opšte bolnice Pančevo, opremanja, oblačenja i predaje pokojnika radi sahranjivanja. Poslovni prostor izdaje se u zakup na određeno vreme, shodno rešenju APV - Pokrajinske vlade od 02.02.2021. godine, a zakupnina za poslovni prostor iznosi 95.000,00 dinara mesečno uvećano za procenat PDV-a. Regulisano je da plaćanje zakupnine u roku, kao i vrsta delatnosti koja se u poslovnom prostoru obavlja, predstavljaju bitne elemente ugovora. Zakupac se obavezao da predmetni poslovni prostor adaptira radi upotrebe, po prethodno datoj saglasnosti zakupodavca u skladu sa odredbama člana 14. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanjem u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Službeni glasnik RS" broj 24/2012, 48/2015 i 99/2015), koja adaptacija ima karakter investicionog održavanja. Zakupac se obavezao da u zakupljenom prostoru obezbedi - postavi opremu za smeštaj 20 pokojnika u adekvatnoj hladnjači, a ovo opremanje prostora, odnosno nabavka i ugradnja opreme - hladnjača za smeštaj pokojnika nema karakter investicionog održavanja. Članom 13. Ugovora opisan je detaljan postupak preuzimanja pokojnika sa bolničkih odeljenja i smeštaj u hladnjaču bolničke mrtvačnice. Članom 14. Ugovora regulisano je da ako ovaj ugovor prestane pre ugovorenog roka iz bilo kojih razloga koji se ne mogu pripisati krivici zakupca, zakupodavac je obavezan da za period neiskorišćenog zakupa vrati zakupcu srazmeran iznos troškova adaptacije.

U zapisniku broj 530-53-466/2016-09 od 22.07.2016. godine, sačinjenom nakon redovnog inspekcijskog nadzora konstatovane su nepravilnosti, da kod tuženog prostorija za smeštaj umrlih lica ne postoji, da odeljenje patologije ima tri mesta za lica za koja je tražena obdukcija i da se svi ostali pokojnici smeštaju u bolničku hladnjaču koju je tuženi izdao tužiocu 13.06.2016. godine, što je suprotno članu 46. stav 1. tačka 4. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 43/06, 22/13, 16/18); da je punoletnom članu porodice omogućen pristup telu pokojnika radi identifikacije u službenim prostorijama bolničke mrtvačnice koju vodi tužilac, ali bez prisustva lekara koji je utvrdio smrt, što je suprotno članu 221. stav 1. Zakona o zdravstvenoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 106/15); da proceduru preuzimanja pokojnika i smeštaj u bolničku hladnjaču, kao i evidenciju o tome vode zaposleni zakupca od 13.06.2016. godine, a da je evidencija o tome ranije vođena na odeljenju patologije Opšte bolnice Pančevo, što je suprotno članu 73. stav 1., 2. i 3. Zakona o zdravstvenoj delatnosti.

Rešenjem broj 906-530-53-466/2016-09 od 25.08.2016. godine Republički zdravstveni inspektor je naložio direktoru Opšte bolnice Pančevo strogo poštovanje procedure propisane Pravilnikom o postupanju sa umrlim licima i donošenje posebnog unutrašnjeg akta (Pravilnika) za regulisanje ove oblasti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Dana 05.09.2016. godine tuženi je doneo Pravilnik o postupku i načinu utvrđivanja smrti i obdukciji umrlih lica na osnovu člana 18 Statuta Opšte bolnice Pančevo i na osnovu naloga zdravstvene inspekcije broj 906-530-53-466/2016-09 od 25.08.2016. godine, a sve u skladu sa članom 219.-223. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnika o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti za obdukciju leša, kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela. Članom 8 stav 1 novog Pravilnika propisano je da medicinski tehničari na odeljenju patologije preuzimaju pacijenta, beleže podatke u knjigu preminulih i omogućavaju rodbini da telo identifikuje i preuzme o čemu takođe sačinjavaju upis u knjigu o tome ko je telo identifikovao i preuzeo; stavom 2 istog člana je propisano da se rodbina pacijenta obaveštava da se izjasni da li će telo pacijenta do momenta preuzimanja biti smešteno u prostorije bolničke mrtvačnice i hladnjače ili će telo biti smešteno u prostorije privatne hladnjače u okviru bolnice. U slučaju da se rodbina ne izjasni, pacijent se smešta u prostorije bolničke mrtvačnice sve do preuzimanja tela. Pravilnik je stupio na snagu 20.09.2016. godine.

Dana 14.10.2016. godine republički zdravstveni inspektor je izvršio kontrolu izvršenja rešenja od 25.08.2016. godine. U zapisniku koji je tom prilikom sačinjen, zdravstveni inspektor je upisao da je tuženi postupio po rešenju zdravstvene inspekcije, kao i da mu je tuženi uručio primerak novog Pravilnika o postupanju i načinu utvrđivanja smrti i obdukciji umrlih lica.

Tužilac je ponudio tuženom zaključenje Aneksa ugovora kojim su predložili da plaćaju utrošenu električnu energiju prema instaliranom brojilu i utrošenu vodu i grejanje u zakupljenom prostoru i kojim bi član 13. Ugovora o zakupu bio izmenjen tako što bi bolničko osoblje, odnosno radnici tuženog spuštali umrla lica u hladnjaču tužioca i ta usluga se ne bi naplaćivala. Tuženi je odbio predlog tužioca za zaključenje Aneksa ugovora o zakupu, pa je tužilac smatrao da je onemogućen u daljem radu i da mu je besmisleno da plaća zakupninu i izjavio je da raskida Ugovor o zakupu dopisom tuženom dana 02.11.2016. godine.

Dopisom od 07.11.2016. godine, tuženi je obavestio tužioca, s obzirom da je dana 02.11.2016. godine, tužilac jednostrano raskinuo Ugovor o zakupu poslovnog prostora zaključenog 28.03.2016. godine, da je isti dužan da u roku od 30 dana od dana prijema ovog obaveštenja isprazni predmetni poslovni prostor od lica i stvari, a shodno odredbama ZOO i dobrim poslovnim običajima.

Delimičnom presudom Privrednog suda u Pančevu P. 391/2016 od 07.03.2017. godine usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog, pa je obavezan tužilac da tuženom preda u posed predmetni poslovni prostor. Tužilac je predmetni poslovni prostor vratio tuženom dana 29.06.2017. godine o čemu je sačinjen zapisnik o primopredaji.

Presudom Privrednog suda u Pančevu P 391/2016 od 15.10.2020. godine, prvim stavom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati naknadu za izvršenu adaptaciju poslovnog prostora poslovnog prostora u iznosu od 3.579.430,12 dinara.

Veštačenjem je utvrđena visina štete po osnovu izmakle dobiti u iznosu od 14.994.914,44 dinara za period od 53 meseca uz pretpostavku da će se stvari (odnosno poslovanje) odvijati redovnim tokom u obimu u kojem je ostvareno poslovanje u periodu od 13.06.2016. godine do 20.09.2016. godine.

Nakon raskida ugovora o zakupu, iz zapisnika o primopredaji od 29.06.2017. godine, koji su potpisali i tužilac i tuženi, veštačenjem putem veštaka građevinske struke izmerena je površina prostorija koje je tužilac koristio radi obavljanja delatnosti, dok je veštak ekonomske struke utvrdio visinu cena zakupa poslovnog prostora koji je tužilac koristio.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je stanovišta da tužilac nije dokazao da je do raskida Ugovora o zakupu došlo krivicom tuženog. Prema iznetim argumentima, u postupku redovne kontrole i nadzora nad radom tuženog utvrđene su nepravilnosti u vezi postupanja u slučaju smrti pacijenta i konstatovano je da prostorija za smeštaj umrlih lica u bolnici ne postoji, suprotno odredbi člana 46 stav 1 tačka 4 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. Tuženi nije mogao da umrla lica spušta direktno u prostorije mrtvačnice koje je zakupljivao tužilac jer radnici tužioca nisu bili radnici zdravstvene ustanove tuženog. Republički inspektor je u okviru mera za otklanjanje ove i drugih utvrđenih nepravilnosti u postupanju bolnice sa umrlim licima naložio i donošenje novog Pravilnika. Novim Pravilnikom je isključena mogućnost da se umrla lica spuštaju u prostorije tužioca na koji način je usklađena procedura sa važećim zakonskim i podzakonskim aktima. Takođe, preminula lica nije moguće spuštati u prostorije koje je zakupio tužilac, jer predstavljaju prostorije privatne mrtvačnice, a ne bolničku mrtvačnicu propisanu važećim Pravilnikom jer je odredbom člana 221. stav 1. tada važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti bilo obavezno prisustvo lekara koji je konstatovao smrt prilikom predaje pokojnika, a bilo bi protivno zakonu da se prisustvo lekara i predaja pokojnika rodbini vrši u prostorijama privatnog zakupca, a ne u okviru prostorija tuženog. Ovakvo postupanje je u suprotnosti sa odredbom člana 73. stav 1., 2. i 3. tada važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Donošenjem novog Pravilnika od 05.09.2016. godine tuženi je ispravio nepravilnosti koje je zdravstveni inspektor konstatovao prilikom kontrole, pa nije kriv za prevremeni raskid ugovora o zakupu, niti je mogao da prihvati ponudu tužioca za izmenu Ugovora o zakupu.

Osim toga, tužilac je i dalje mogao da obavlja delatnost u zakupljenom prostoru, shodno članu 8. stav 2. novog Pravilnika o postupku i načinu utvrđivanja smrti i obdukciji umrlih lica od 05.09.2016. godine.

U odnosu na protivtužbeni zahtev, prvostepeni sud je stanovišta da je tužilac bez pravnog osnova koristio poslovni prostor tuženog za 30,10 m2 više od ugovorenog. Kada se na tu površinu primeni cena od 2.280,00 din/m2, dobije se iznos neosnovanog obogaćenja tužioca od 68.628,00 dinara mesečno, odnosno za period od zaključenja Ugovora o zakupu 28.03.2016. godine do dana raskida ugovora 02.11.2016. godina (period od sedam meseci i pet dana), iznos od 491.612,62 dinara. Tužilac je nesavesna strana jer je znao da koristi poslovni prostor veći od ugovorenog pa je dužan da tuženom isplati i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 491.612,62 dinara počev od dana podnošenja protivtužbe 15.12.2016. godine, pa je prvostepeni sud primenom odredbi člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 214. Zakona o obligacionim usvoji protivtužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda u odnosu na tužbeni zahtev sa dodatnom argumentacijom da je suština Ugovora o zakupu u prenosu prava korišćenja, prava upotrebe zakupljene stvari i plaćanja naknade za prenos tog prava. U konkretnom slučaju bitni elementi ugovora o zakupu su plaćanje zakupnine u roku, kao i vrsta delatnosti koja se u poslovnom prostoru obavlja, kako je to i predviđeno članom 5. Ugovora o zakupu, a ne i ono što je predviđeno članom 13. Ugovora o zakupu, jer je istim samo regulisan, odnosno opisan detaljan postupak preuzimanja pokojnika sa bolničkih odeljenja i smeštaj u hladnjaču bolničke mrtvačnice, odnosno u prostor koji je tuženi dao u zakup tužiocu. Navedeno ukazuje na to da se sama procedura u pogledu postupka preuzimanja pokojnika sa bolničkih odeljenja mogla i menjati, kako je to i učinjeno u konkretnom slučaju. Dakle, navedeni ugovor je mogao da opstane i da ispunjava svrhu zbog koje je i zaključen i pored promene procedure u postupanju kakva je i predviđena članom 13. Ugovora o zakupu jer se promenom procedure nije diralo u bitne elemente ugovora o zakupu.

U odnosu na protivtužbeni zahtev, drugostepeni sud je stanovišta da je visinu štete po osnovu korišćenja prostora koji je veći od ugovorenog trebalo obračunati za površinu od 13,94 m2, imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke. Takođe, pošto je u pitanju naknada štete na navedenu površinu trebalo je primeniti cenu zakupa bez PDV-a, jer se PDV obračunava samo prilikom izdavanja u zakup poslovnog prostora, u kom delu je u pogledu dosuđene visine naknade preinačena prvostepena presuda.

Revizijom se osporava stanovište drugostepenog suda. Član 13. Ugovora o zakupu predstavlja bitan element ugovora jer određuje način obavljanja delatnosti koja se ne može jednostrano menjati voljom tuženog. Nepravilan je zaključak nižestepenih sudova da su postojale nepravilnosti u radu tužioca, odnosno da je odredba člana 13. ugovora o zakupu u koliziji sa bilo kojim propisom. Tužilac je prestao da ostvaruje prihode počev od dana primene nove procedure pa je bio primoran da raskine ugovor jer je tuženi odbio da zaključi aneks ugovora, te je neosnovan zaključak drugostepenog suda da je ugovor mogao ostati na snazi i pored izmene člana 13. Ugovora o zakupu. Osim toga, tužiocu je ranijom presudom dosuđena naknada po osnovu investicionog ulaganja upravo zbog krivice tuženog za raskid ugovora. Tužilac je koristio samo prostorije koje su mu predate po osnovu ugovora o zakupu, te smatra da je neosnovana naknada koju tuženi potražuje.

Revizija nije osnovana.

Nisu osnovani revizijski navodi koji su u vezi sa dokaznom snagom isprava odnosno kojima se ukazuje da nije utvrđena nepravilnost u radu tužioca. Ovakvi revizijski navodi zasnovani su na pogrešnoj oceni dokaza, iako drugostepeni sud nije iznova cenio dokaze, niti utvrđivao drugačije činjenično stanje. Zbog navedenog bitna povreda na koju se ukazuje nije učinjena u postupku donošenja odluke koja se revizijom pobija. Pored toga, ovakvim revizijskim navodima suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjenično stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, a u kom pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nezavisno od primene materijalnog prava, ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. st. 2. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, tužilac je ugovor raskinuo pre isteka roka jer tuženi nije prihvatio zaključenje aneksa ugovora o zakupu u pogledu člana 13. ugovora o zakupu, kojim je regulisan način obavljanja delatnosti tužioca i koji je postao neprimenljiv donošenjem novog Pravilnika od strane tuženog. Osnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da je odredba člana 13. ugovora o zakupu njegov bitan element, ali je to bez uticaja na pravilnost nižestepenih odluka. Ovo iz razloga što je tuženi morao da postupi po rešenju od 25.08.2016. godine Republičkog zdravstvenog inspektora kojim mu je naloženo da donese novi Pravilnik o postupku i načinu utvrđivanja smrti i obdukciji umrlih lica, što je on i učinio dana 05.09.2016. godine. Donošenjem novog Pravilnika kojim je tužilac onemogućen da obavlja svoju delatnost na način kako je to predviđeno članom 13. ugovora o zakupu su promenjene okolnosti koje su nastupile u toku trajanja ugovora i za koje prema stanovištu Vrhovnog suda nije kriva nijedna ugovorna strana. Zato su raskidom ugovora o zakupu od strane tužioca nastupile pravne posledice raskida ugovora, pa i uslovi za vraćanje datog u smislu odredbe člana 132. Zakona o obligacionim odnosima, što u konkretnom slučaju predstavlja ranije dosuđena naknada tužiocu po osnovu investicionog ulaganja. Međutim, tužilac nema pravo na naknadu štete jer nema krivice tuženog za raskid ugovora. Stoga ne stoje revizijski navodi kojima se ukazuje da je doneta odluka suprotna ranije donetoj odluci po kojom je usvojen zahtev tužioca za naknadu po osnovu investicionog ulaganja.

Suprotno navodima revizije, pravilna je odluka o protivtužbenom zahtevu jer je ugovorena cena zakupa prostorija u površini od 50 m2, a veštačenjem je prilikom primopredaje precizno utvrđeno da je tužilac koristio prostor koji je veći od ugovorenog za površinu od 13,94 m2, pa tuženom pripada naknada za korišćenje tuđe stvari za period trajanja ugovora o zakupu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković