Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Travica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade šete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2819/22 od 08.12.2022. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2819/22 od 08.12.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 468/2021 od 02.09.2022. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i odbačena tužba tužioca u delu zahteva za raskid Ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 01.09.2016. godine broj 320-11-5922/63-2016-14 zaključenog između Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i AA. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog raskida ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 01.09.2016. godine isplati iznos od 220.200,00 dinara na ime troškova obrade zemljišta sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog raskida ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 01.09.2016. godine isplati iznos od 8.369.670,00 dinara na ime izgubljene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog raskida ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 01.09.2016. godine isplati iznos od 600.000,00 dinara na ime izgubljene subvencije sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2018. godine do konačne isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 726.509,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2819/22 od 08.12.2022. godine, usvojena je žalba tužene i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 468/21 od 02.09.2022. godine u pobijanom usvajajućem delu preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog raskida ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 01.09.2016. godine isplati iznose od 220.200,00 dinara na ime troškova obrade zemljišta sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2016. godine do isplate, 8.369.670,00 dinara na ime izgubljene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2018. godine do isplate i 600.000,00 dinara na ime izgubljene subvencije sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2018. godine do konačne isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), pa je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Bavi se stočarskom proizvodnjom (uzgojem tovnih svinja). Kao stočar podneo je prijavu na javni poziv radi ostvarivanja prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan od strane predsednika Opštine Bačka Palanka 19.08.2015. godine. Nakon sprovedenog postupka po javnom pozivu, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je dana 19.07.2018. godine dalo saglasnost na predlog odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa za Opštinu Bačka Palanka (u kojoj je, pod rednim brojem 63 sadržana saglasnost na odluku o dodeli u zakup zemljišta tužiocu). Nakon dobijanja saglasnosti 19.07.2016. godine predsednik Opštine Bačka Palanka je doneo odluku o davanju u zakup AA (po osnovu prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini) zemljište pod katastarskom parcelom broj .., njiva 1. klase, ukupne površine 19 ha 24 ara i 55 m2. Prema tački 2. odluke zemljište se daje u zakup na period od jedne godine za zakupninu od 4.303,38 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. U obrazloženju odluke navodi se da je tužilac Komisiji za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Opštini Bačka Palanka dostavio svu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom, na osnovu koje je komisija utvrdila da su ispunjeni uslovi iz javnog poziva. Na osnovu navedene odluke, 01.09.2016. godine zaključen je ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini između Republike Srbije, kao zakupodavca i tužioca, kao zakupca. Predmet ugovora je zemljište u državnoj svojini pod katastarskom parcelom broj .., njiva 1. klase, ukupne površine 19 ha 24 ara i 55 m2. Zemljište je dato u zakup na period od jedne godine za agroekonomsku 2016./2017. godinu. Zakupac u posed ulazi po skidanju useva prethodnog zakupca najkasnije do 31.oktobra tekuće godine. Kako je upoznat sa zemljištem koje je predmet zakupa, zakupac se saglasio da nije potrebna predaja poseda od strane nadležne komisije jednice lokalne samouprave. Zakupac se obavezao zemljište osloboditi i predati u posed po skidanju useva najkasnije do 31.10.2017. godine. Prema odredbi člana 7. Ugovora predviđeno je da ukoliko dođe do promene površine poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup u bilo kom zakonskom osnovu stranke će zaključiti aneks ugovora kojim će se utvrditi nova površina, a sve prema uslovima iz ugovora. Po zaključenju ugovora o zakupu tužilac je 05.11.2016. godine ušao u posed zemljišta nakon čega je preduzeo radove bacanja veštačkog đubriva i izvršio osnovnu obradu zemljišta kao pripremu za prolećnu setvu. Rešenjima Agencije za restituciju na idealnim delovima katastarske parcele koja je predmet ugovora o zakupu broj .. KO ... utvrđeno je pravo svojine zakonskim naslednicima bivših vlasnika. Opština Bačka Palanka ne učestvuje u postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju. U predmetu Agencije za restituciju 21.09.2015. godine doneto je rešenje kojim je usvojen zahtev i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima BB i VV u udelima od po 20719/192455 idealnih delova katastarske parcele broj .. KO ..., koja je javna svojina tužene u celosti. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 02.07.2016. godine. U tački drugoj izreke rešenja tužena Republika Srbija je obavezana da po pravnosnažnosti rešenja prenese pravo svojine podnosiocima zahteva, dok je u tački trećoj navedeno da se nepokretnost vraća u državinu podnosiocima zahteva po isteku ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta od 10.05.2013. godine na period od tri godine, odnosno do 31.10.2016. godine, osim ukoliko rešenje postane izvršno posle navedenog datuma u kom slučaju se vraća u državinu po izvršnosti rešenja, ako se zakupac i zakonski naslednici bivšeg vlasnika drugačije ne sporazumeju, s tim što zakupninu od dana izvršnosti rešenja zakupac plaća naslednicima bivšeg vlasnika srazmerno vraćenim udelima. Republika Srbija je obaveštena o pokretanju postupka u ovom predmetu 22.07.2015. godine, u koji postupak je bilo uključeno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Državno pravobranilaštvo tužene. Prvostepeno rešenje je dostavljeno Državnom pravobranilaštvu i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 16.10.2015. godine, a Gradskoj upravi Bačka Palanka 28.07.2018. godine. U drugom predmetu povraćaja zemljišta od 08.04.2016. godine doneto je rešenje kojim je usvojen zahtev i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ na 65171/192455 idealnih delova predmetne katastarske parcele broj .. KO ... . To rešenje je postalo pravnosnažno 19.08.2016. godine. U tački drugoj rešenja navedeno je da se nepokretnost vraća u državinu podnosiocima zahteva po isteku ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ako se zakupac i zakonski naslednici vlasnika drugačije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvršnosti rešenja zakupac plaća zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika. Tužena je obaveštena o pokretanju ovog postupka 08.03.2016. godine, u koji postupak je bilo uključeno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Državno pravobranilaštvo. Prvostepeno rešenje koje je postalo pravnosnažno 19.08.2016. godine dostavljeno je Državnom pravobranilaštvu i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 15.10.2015. godine, a isto je poslato Gradskoj upravi Bačka Palanka 10.05.2017. godine. Pored navedenog, GG, jedna od podnosilaca zahteva je lično 15.09.2016. godine dostavila u kancelariju za poljoprivredu Opštine Bačka Palanka pravnosnažno rešenje Agencije za restituciju. U predmetu Agencije za restituciju dana 24.05.2016. godine delimičnim rešenjem usvojen je zahtev i utvrđeno pravo svojine podnosiocima zahteva zakonskim naslednicima ZZ i II na 55020/192155 idealnih delova predmetne katastarske parcele. U tački drugoj rešenja navedeno je da se nepokretnost vraća u državinu podnosiocima zahteva po isteku ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 20.01.2014. godine, osim ukoliko rešenje postane izvršno tog datuma, u kom slučaju se vraća u državinu po izvršnosti rešenja, ako se zakupac i zakonski naslednici vlasnika drugačije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvršnosti rešenja zakupac plaća zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika srazmerno vraćenim udelima. Tužena je od strane Agencije za restituciju obaveštena o pokretanju ovog postupka 08.03.2016. godine, u koji postupak je bilo uključeno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Državno pravobranilaštvo. Prvostepeno rešenje je dostavljeno Državnom pravobranilaštvu i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 24.05.2016. godine. Rešenjem Ministarstva finansija od 29.12.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba Republike Srbije izjavljena protiv navedenog delimičnog rešenja. Dana 20.12.2016. godine od strane Opštinske uprave Bačka Palanka upućen je zahtev Republičkoj poljoprivrednoj inspekciji za kontrolu zaštite poljoprivrednog zemljišta. U zahtevu se navodi da je potrebno da se utvrdi faktičko stanje korišćenja predmetnog zemljišta. Povodom obraćanja Opštnskoj upravi od strane GG i navedenog zahteva za vanrednu isnepcijsku kontrolu tužioca je u toku januara 2017. godine pozvao predsednik Komisije za izradu godišnjeg plana zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Opštine Bačka Palanka JJ i rekao mu da ima prijavu o nasilnom ulaženju u predmetnu katastarsku parcelu, te je obavestio tužioca da će izaći poljoprivredna inspekcija i da može da prisustvuje kontroli. Tom prilikom je u razgovoru sa JJ tužilac saznao da deo predmetne parcele koja mu je data u zakup vraćena zakonskim naslednicima bivših vlasnika. Dana 24.01.2017. godine izvršen je inspekcijski nadzor od strane Republičke poljoprivredne inspekcije o čemu je sačinjen zapisnik. Utvrđeno je da na katastarskoj parceli izvršeno oranje u celosti. Konstatovano je da postoje dva rešenja Agencije za restituciju od 21.09.2015. godine i od 08.04.2016. godine, i da je u listu nepokretnosti broj .. KO ... uknjiženo suvlasništvo tužene Republike Srbije i lica kojima je rešenjima utvrđeno pravo svojine na napred navedenim suvlasničkim delovima. Tužilac je predložio da mu se dodeli neko drugo zemljište ili ukoliko to nije moguće da on ostane u posedu celokupne površine, a da Ministarstvo i Opština sredstva usmere ljudima kojima je zemlja vraćena. Tužilac se sa ovim zahtevom obratio i JJ koji je tim povodom uputio dopis Upravi za poljoprivredno zemljište. U dopisu se navodi da je tužilac zaključio ugovor o zakupu 01.09.2016. godine, da je daljim postupkom ustanovljeno da su u posed navedene katastarske parcele ušla fizička lica kojima je u postupku restitucije vraćeno pravo svojine u ukupnoj površini od 10 ha 66 ari i 9 m2 čime je zakupac AA oštećen za istu površinu u proizvodnoj 2016/2017. godini. Kako je zakupac uplatio zakupninu za celu katastarsku parcelu, osim povrata sredstava predložio je da mu se programom za 2017. godinu dodeli i izda u zakup površina od 10 ha 66 ari i 09 m2 sa kojim predlogom zakupca je i Komisija saglasna ukoliko dobije odobrenje i saglasnost Uprave. Tužilac se obraćao u više navrata različitim organima tokom aprila 2017. godine vezano za zaključenje navedenog ugovora. Na preostalom delu katastarske parcele koji nije vraćen u postupku restitucije (3 ha 4 ara i 45 m2) tužilac nije vršio setvu. Tužilac nije mogao da ispuni obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji za proizvodnu 2018. godinu u kojoj je trebalo da isporuči ukupno 600 tovnih svinja Inustriji mesa DOO „Marković“ zbog čega je trpeo poslovni gubitak. U pogledu činjenica koje se odnose na obim proizvodnje tužioca plan setve na zemljištu, obim i visinu štete sudovi su prihvatili nalaze veštaka.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio u celosti tužbeni zahtev tužioca jer je zaključio da je tužilac pretrpeo štetu za koju odgovara tužena sa osnovom u odredbi člana 172. stav 1. ZOO, jer je tužena bila obaveštena o postojanju postupka restitucije i vraćanjem pretežnog dela predmetne katastarske parcele u postupku restitucije, a nije o njima obavestila komisiju Opštine Bačka Palanka, koja je sprovodila postupak izdavanja u zakup zemljišta u državnoj svojini, šta više dala je saglasnost na predlog odluke o izdavanju spornog zemljišta u zakup na osnovu čega je potom zaključen ugovor o zakupu sa tužiocem.

Po shvatanju drugostepenog suda tuženi je kod izdavanja predmetog poljoprivrednog zemljišta u zakup postupio u svemu po odredbama članova od 60.- 71. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i radnje tuženog se ne mogu kvalifikovati ni nezakonim ni nepravilnim radom. Drugostepeni sud smatra da prema članu 26. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju tužilac je imao pravni osnov za državinu parcele do isteka ugovora o zakupu, a da su lica kojima je u postupku restitucije zamlja vraćena samovlasno zauzeli posed realnog dela zemljišta i time povredili pravo tužioca kao zakupca, pa nema mesta odgovornosti tužene.

Vrhovni sud smatra da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega nisu razmotrene bitne činjenice i pitanja od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propsisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Odredbama članova od 60.-71. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS broj 62/06 sa izmenama) regulisano je korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini uz naknadu. Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama) uređeni su uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu. Odrebom člana 26.tog Zakona propisano je da licu koje je na dan donošenja izvršnog rešenja imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta to pravo prestaje danom izvršnosti rešenja o vraćanju imovine bivšem vlasniku. Lice koje je imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta dužno je da preda državinu bivšem vlasniku po skidanju useva, najkasnije do 30 oktobra godine u kojoj je rešenje postalo izvršno, a kada je rešenje postalo izvršno posle ovog datuma u roku od 8 dana od skidanja prvog narednog useva u sledećoj godini. Ukoliko je poljoprivredno zemljište , u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište dato u zakup ostaje u državini zakupca do isteka ugovora o zakupu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, osim u slučaju da se stranke drugačije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvršnosti rešenja o vraćanju zemljišta zakupac plaća bivšem vlasniku. Odredbom člana 580. ZOO propisano je da kada neko treći pretenduje da na zakupljenoj stvari ili njenom delu vrši neko pravo i obrati se sa svojim zahtevom zakupcu ili ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je dužan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev ako to ovaj već zna, inače će odgovarati za štetu. Ako se utvrdi da trećem licu pripada neko pravo koje sasvim isključuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je dužan nadoknaditi zakupcu štetu.

Osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da drugostepeni sud nije uzeo u obzir da je tuženi sa tužiocem zaključio Ugovor o zakupu 1.09.2016. godine na osnovu saglasnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na odluku o dodeli u zakup predmetnog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini tužiocu od 19.07.2016. godine, u trenutku kada je Rešenje kojim je utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima BB i VV u udelima od po 20719/192455 idealnih delova predmetne parcele postalo pravnosnažno i to 2.07.2016. godine, a zakonskim naslednicima GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ na ukupno 65171/192455 delova dana 19.08.2016. godine. Zakonskim naslednicima ZZ i II utvrđeno je pravo svojine na 55020/192455 idealnih delova predmetne parcele u po ½ dela i to rešenje postalo je pravnosnažno 29.12.2016. godine. Iz odredbe člana 26. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju proizlazi da je tužena mogla sa putem jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, samo ukoliko rešenja o utvrđivanju prava svojine u trenutku zaključenja ugovora nisu bila izvršna. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su dva rešenja o utvrđivanju prava svojine bila pravnosažna u trenutku zaključenja ugovora o zakupu, a jedno nije. Činjenice izvršnosti rešenja nižestepeni sudovi nisu utvrđivali, a neophodno ih je utvditi radi pravilne primene materijalnog prava. Od činjenice kada je nastupila izvršnost navedenih rešenja zavisi da li je tuženi mogao da raspolaže izdavanjem u zakup navedene parcele i u kom obimu ili je to pravo prestalo po sili zakona. Od činjenice kada je nastupila izvršnost rešenja o utvrđivanju prava svojine zavisi mogućnost primene odredbe člana 580. Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko su lica kojima je utvrđeno pravo svojine navedenim rešenjima, na osnovu izvršnih rešenja stekli pravo svojine na osnovu odredbe člana 20.stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pre zaključenja ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ugovor će se smatrati raskinutim i zakupodavac je dužan tužiocu nadoknaditi štetu. Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi je deo parcele ostao u državnoj svojini, a da je deo vraćen pravnosnažnim rešenjem nakon zaključenja ugovora o zakupu, u kojoj situaciji lica koja su stekla pravo svojine nakon zaključenog ugovora o zakupu imaju dužnost da omoguće nesmetano korišćenje nepokretnosti zakupca do skidanja prvog narednog useva u sledećoj godini, sve na osnovu odredbe člana 26. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. U tom smislu sudovi će oceniti da li su u posed poljoprivrednog zemljišta samovlasno stupila sva lica kojima je utvrđeno pravo svojine i kada u odnosu na momenat izvršnosti rešenja o utvrđivanju prava svojine, od čega zavisi da li postoji uzročno posledična veza između nezakonitog ili nepravilnog rada tužene i štete koju je pretrpeo tužilac. U tom smislu neophodno je utvrditi da li su neka od lica kojima je utvrđeno pravo svojine u postupku restitucije izvršnim rešenjem nakon zaključenja ugovora o zakupu postupala suprotno obavezi da omoguće tužiocu, kao zakupcu zemljišta da nesmetano koristi zemljište u roku iz člana 26. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, u kom slučaju se postavlja pitanje njihove odgovornosti za štetu koju je pretrpeo tužilac. Sudovi su bili dužni da cene odredbu člana 7. Ugovora u vezi sa zaključenjem aneksa ugovora zbog promene površine poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup, po bilo kom zakonskom osnovu odnosno iz kojih razloga nije došlo do zaključenja aneksa ugovora o zakupu za preostalu površinu, za koju nije nastupio razlog raskida.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će uzeti u obzir ukazane primedbe i nakon sprovedenog postupka doneti zakonitu odluku.

Iz navedenog razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković