U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin tužene i do novembra 2023. godine živeli su na istoj adresi u ..., u odvojenim stambenim objektima koji imaju zajedničko dvorište. Porodični odnosi između parničnih stranaka su trajno poremećeni od 2018. godine i u proteklih nekoliko godina nemaju kontakt i međusobno ne komuniciraju, a tužena ne komunicira ni sa suprugom i ćerkom tužioca. Tužilac sada živi u stanu u ... sa svojom suprugom, s tim što povremeno obilazi kuću u kojoj je živeo. Tokom 2020. godine, 2021. godine i 2022. godine tužilac je prijavljivao tuženu policiji zbog porodičnog nasilja, koje se manifestuje verbalno sa izuzetno niskim nivoom frustracione tolerancije i ogleda se u tome što tužena tužioca kad je sam ili u prisustvu drugih ljudi vređa i psuje, što isto čini u prisustvu podstanara tužioca, s kojim razmenjuje vulgarne dijaloge, vreća i psuje kada imaju goste, kojima se vulgarno obraća. Povišeno agresivno ponašanje, psovanje, vređanje, pretnje „da će da im dođe glave“ i drugo neprimereno ponašanje koje se ispoljava kroz vulgarne gestakulacije tužena ispoljava pred kamerama koje je tužilac postavio ispred svoje kuće, posebno od perioda kada je policija dolazila da je traži, a ona nije htela da otključa vrata. Po prijavama tužioca, krivični postupak koji je pokrenut tokom 2021. godine još nije okončan.

Prema mišljenju Centra za socijalni rad Pančevo od 17.05.2023. godine opravdano je određivanje mere zaštite od nasilja u porodici prema majci tužioca, a što je takođe naknadno potvrđeno u mišljenju Centra za socijalni rad od 07.11.2024. godine kao i dodatnog izjašnjenja od 13.12.2024. godine u kome stoji da je tuženoj prema tužiocu izrečena hitna mera, ali da su slične pretnje i vređanja od strane tužene nastavljene i nakon određene mere, te da se ne radi o jednom događaju ili incidentu, već da je prisutan obrazac ponašanja koji se ponavlja tokom više godina i sadrži uvrede, psovke, implicitne i eksplicitne pretnje od strane tužene koje su upućivane tužiocu, zbog čega je kod tužioca prisutno osećanje ugroženosti, zabrinutosti, straha i strepnje za bezbednost, život i zdravlje, što traje više godina. Prema zaključku Centra za socijalni rad, sve indikacije ukazuju na postojanje povišenog rizika od pojave nasilničkog ponašanja, te je izricanje mere zaštite od nasilja u porodici opravdano. Kod tužene nije prisutno osećanje kajanja niti krivice, kao ni uvida u vlastitu odgovornost, a takođe nije zapažena ni briga niti empatija za zdravsteveno stanje sina koji je kardiološki oboleo, imao infarkt miokarda i ugrađenih pet stentova, pa u tom smislu ga izlaže stresnim i uznemiravajućim situacijama, što za njega predstavlja zdravstveni rizik.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je izrekao meru zaštite od nasilja u porodici tuženoj, nakon što je ocenio da su ispunjeni uslovi za izdavanje takve mere, jer je ona svojim ponašanjem u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu ugrožavala duševno zdravlje i spokojstvo tužioca. U konkretnom slučaju, po oceni nižestepenih sudova, utvrđeno je ponašanje tužene prema sinu, koje ugrožava njegovo duševno stanje i spokojstvo, predstavlja akt porodičnog nasilja jer odstupa od standarda uobičajenog ophođenja prema članu porodice, a kod tužene je stvoren obrazac ponašanja koji je prisutan dugi niz godina, koji kod tužioca dovodi do osećanja ugroženosti, strepnje, straha i zabrinutosti za svoju bezbednost čak i u situaciji kad nije u neposrednom kontaktu sa tuženom, pri čemu ponašanje tužene izlazi iz okvira normalnih porodičnih odnosa i predstavlja psihičko nasilje, te je određena mera zaštite shodno odredbama članova 197. i 198. Porodičnog zakona.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tačka 6. ovog člana, smatra se, između ostalog i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo kakvu drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice, između ostalog vređanje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost, su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i pravovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju u ponašanju tužene su se stekli elementi nasilja u porodici. Tužena, prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dužem vremenskom periodu vrši psihičko nasilje nad tužiocem, i kod nje je prisutan obrazac ponašanja koji se ponavlja tokom više godina i sadrži uvrede, psovke, implicitne i eksplicitne pretnje koje su upućivane tužiocu, zbog čega je kod tužioca prisutno osećanje ugroženosti, zabrinutosti, straha i strepnje za bezbednost, život i zdravlje, što traje više godina. Takvo ponašanje se može okvalifikovati kao ponašanje kojim se ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo člana porodice, a što je potvrđeno i mišljenjem Centra za socijalni rad. Usled navedenog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je, kako je tužena pokazala sklonost ka verbalnom nasilju, opravdano određivanje mera zaštite od nasilja u porodici kako bi se postigla svrha zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja tužiocu mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja.

Ostalim navodima revizije tužena ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je pravilno ocenio sve žalbene navode tužene koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, pa se tim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega oni nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković