Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1045/24 od 06.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 103/2023 od 18.01.2024. godine u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je utvrđena ništavost ugovora o poklonu Ov 924/12 od 16.03.2012. godine, kojim je tužilac određene nepokretnosti poklonio tuženoj radi očuvanja njenog braka sa tužiočevim sinom. Po stanovištu tog suda, razvodom tog braka otpao je motiv zbog kojeg je ugovor zaključen, tako da više ne postoji ni njegov osnov, a ugovor koji nema svoj osnov je ništav u smislu člana 52. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi novog tumačenja prava.

Odredbom člana 52. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Kod ugovora bez naknade pobuda ulazi u osnov ugovora, iako je članom 53. stav 1. navedenog zakona propisano da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, jer je ona i opredelila poklonodavca da učini poklon. Pobuda tužioca za zaključenje ugovora o poklonu bilo je da održi brak tužene i njegovog sina - drugi motivi za učinjeni poklon, naročito okolnosti vezane za ličnost poklonoprimca, u ovom slučaju nisu utvrđeni. S obzirom da je brak tužene i njegovog sina razveden, otpao je motiv zbog kojeg je ugovor o poklonu zaključen, tako da sporni ugovor nema osnov i zato je ništav. Pošto pobuda (motiv) za zaključenje ugovora bez naknade ulazi u njegov osnov, nema mesta primeni člana 62. Zakona o obligacionim odnosima na kojem istrajava tužena i u reviziji, o zabludi o motivu kao razlogu rušljivosti takvog ugovora zbog mana volje, koji se može koristiti samo do isteka roka od tri godine od njegovog zaključenja. Primena pravila o rušljivosti omogućila bi opstanak ugovora o poklonu u svim slučajevima kada bi motiv zbog kojeg je zaključen otpao po proteku tog roka, što bi omogućilo poklonoprimcu da zadrži predmet poklona iako ugovor više nema svoj osnov.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta ovog spora je u tužbi određena iznosom od 800.000,00 dinara. Tako određena vrednost predmeta spora niža je od iznosa od 4.694,956,00 dinara - dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.

S toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković