U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivana Trajković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Pirota, koga zastupa punomoćnik Dušan Dimitrijević advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 339/22 od 08.06.2022. godine, u sednici održanoj 06.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 339/22 od 08.06.2023. godine i PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Pirotu Gž 339/22 od 08.06.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Pirotu P 415/17 od 13.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P.1167/21 od 16.03.2022. godine, tako što se:

a) OBAVEZUJE tužena OŠ „Sveti Sava“ u Pirotu da tužiocu, mal. AA iz ..., naknadi štetu, i to:

-na ime fizičkih bolova iznos od 100.000,00 dinara

-na ime pretrpljenog straha iznos od 90.000,00 dinara

-na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 60.000,00 dinara

sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.12.2021. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude;

b) OBAVEZUJE tužena da tužiocu naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 366.350,00 u roku od 8 dana po prijemu pismenog otpravka presude.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 106.400,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1168/21 od 13.12.2021. godine, kako je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Pirotu P 1168/21 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., protiv tuženog OŠ „Sveti Sava“ u Pirotu, kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu naknadi štetu, i to na ime fizičkih bolova iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 90.000,00 dinara, kao i na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate na sve vidove nematerijalne štete, kao neosnovan. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti povučen. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 144.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 339/22 od 08.06.2023. godine potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a žalba tužioca AA iz ... odbijena, kao neosnovana; preinačena je odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu drugom izreke iste presude tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.000,00 dinara, dok je ista presuda u stavu trećem izreke ostala neizmenjena, a tužiocu nisu dosuđeni troškovi drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema oceni Vrhovnog suda posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu odgovornosti škole zbog povrede učenika na sportskom takmičenju.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....10/23) odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenioi da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je dana 25.03.2014. godine, u pratnji nastavnika fizičke kulture, učestvovao na sportskoj manifestaciji u sportskoj hali „Kej“ u Pirotu u okviru organizovanog turnira u fudbalu osnovnih škola, kao predstavnik svoje škole, tužene OŠ „Sveti Sava“ u Pirotu. Za vreme igre doživeo je nezgodu tako što je zadobio udarac u korenu nosa od igrača suprotnog tima iz OŠ „8. septembar“ u Pirotu, koji je posledica nenamernog kontakta u toku utakmice. Tom prilikom tužilac je zadobio povredu korena nosa sa prelomom nosne kosti i krvarenjem u čeoni sinus. Doktor koji se nalazio na licu mesta mu je pružio prvu pomoć, a kasnije su zbog jakih bolova, mal. tužioca odveli u pirotsku bolnicu gde je bio na bolničkom lečenju šest dana, odnosno do 31.03.2014. godine. Veštačenjem od strane veštaka medicinske struke utvrđeno je da je u vreme nastanka zadobijena povreda predstavljala tešku telesnu povredu na donjoj granici ove grupe povreda, a utvrđen je i intenzitet i trajanje bolova i straha, kao i procenat umanjenja opšte životne aktivnosti oko 5%, pri čemu zadobijena povreda nije ostavila vidljive estetske izmene, pa nema elemenata naruženosti.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je orgaizator takmičenja u to vreme bio Savez za školski sport Srbije i na osnovu njihovog kalendara takmičenja teritorijalne organizacije, Savez za školski sport Pirot je i organizovao navedeno takmičenje. Organizator takmičenja je Savez za sportski sport Srbije, a teritorijalna organizacija organizuje takmičenje na teritoriji Grada Pirota. Škole dobijaju uredne pozive da prijave svoje učešće za takmičenja od Saveza za sportski sport i Savez ima obavezu da učesnicima obezbedi uslove za nesmetano odvijanje takmičenja, a propozicije Saveza za sportski sport obavezuju teritorijalnu organizaciju Grada Pirota. Obaveza škole je da organizuje sekcije, a deca se dobrovoljno prijavljuju na te sekcije, te je ovo učešće na takmičenjima dobrovoljno i predstavlja vannastavnu aktivnost. S obzirom da do incidenta u toku utakmice nije došlo zbog gibanja mase ili incidenta među igračima, već da se radi o sportskoj povredi nastaloj u toku utakmice, a da je organizator takmičenja Savez za školski sport Srbije, prvostepeni sud je ocenio osnovanim prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog i odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda za odbijanje tužbenog zahteva, s obzirom da tužena škola nije bila organizator konkretne sportske manifestacije već je bila učesnik, da je šteta za tužioca nastala van nastavne aktivnosti koja se nije odvijala pod okriljem škole, već u organizaciji Saveza za školski sport, te da je do povrede tužioca došlo zbog nenamernog udarca igrača suprotnog tima, u toku same utakmice i fer sportskog nadmetanja, kao i da nije bilo propusta u nadzoru i da se štetni događaj nije mogao sprečiti.

Osnovno se u reviziji tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Naime, tužilac je povređen kao član fudbalske sekcije tužene škole, kojim je rukovodio nastavnik te škole, a koja je učestvovala u takmičenju na poziv Saveza za školski sport Srbije, odnosno teritorijalne organizacije ovog saveza na teritoriji Grada Pirota. Na utakmici između ekipe tužene Osnovne škole i ekipe Osnovne škole „8. septembar“ došlo je do štetnog događaja. Bavljenje sportom, pa samim tim i fudbalom, smatra se opasnom delatnošću, s obzirom da usled iznenadnih i brzih promena tela sportiste, zbog same prirode ove delatnosti, ili usled naglog dejstva jednog učesnika u sportskoj manifestaciji na drugog sportistu, može doći do povređivanja bez njihove namere da do ove posledice dođe. Samo postojanje rizika predstavlja osnov odgovornosti kada šteta nastane usled dejstva opasne delatnosti, primenom člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, a na osnovu odredbe člana 173. istog zakona o pretpostavljenoj uzročnosti. Iz navedenog proizlazi da tužena škola odgovara po principu objektivne odgovornosti, bez obzira na činjenicu što je do štetnog događaja došlo na sportskom takmičenju škola u organizaciji Saveza za školski sport Srbije.

Naime, članom 143. stav 14. Zakona o sportu propisano je da u odnosu na organizovane vannastavne sportske aktivnosti učenika i studenata kroz školske, odnosno univerzitetske sportske sekcije, udruženja i ekipe, organizovano fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta kroz igru i sportske aktivnosti, kao i u odnosu na obavljanje stručnog rada u sportu, predškolske ustanove, škole i visokoškolske ustanove imaju status organizacije u oblasti sporta, u skladu sa ovim zakonom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju takmičenje na kome je tužilac povređen predstavljalo je vannastavnu aktivnost u okviru škole, a po čijim nadzorom je bio tužilac, zbog čega tužena snosi odgovornost za bezbednost učenika svoje škole koji su učestvovali na takmičenju kao članovi fudbalske reprezentacije svoje škole, bez obzira što se radi o vannastavnoj aktivnosti. Tužilac je na takmičenje otišao zato što ga je odabrala škola, odnosno nastavnik koji je pripremao, organizovao i poslao fudbalsku reprezentaciju škole da učestvuje na takmičenju, pa je tužilac na takmičenju predstavljao tuženu školu. U vreme izvođenja vannastavne aktivnosti tužilac je bio poveren školi na čuvanje, pri čemu je nastala povreda, bez obzira što je do te povrede došlo u žaru borbe sa protivničkim igračem.

U konkretnom slučaju, za ocenu prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene nije od uticaja činjenica da je takmičenje organizovano pod okriljem Saveza za školski sport Srbije, s obzirom da je mal. tužilac bio član fudbalske reprezentacije svoje škole koja je učestvovala na takmičenju, i da se kao član fudbalske reprezentacije svoje škole povredio u vreme kada je bio poveren školi na čuvanje, u smislu člana 167. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Visina naknade štete utvrđena je u smislu nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke, prema intenzitetu trajanja fizičkih bolova i straha i posledicama zbog kojih je došlo do umanjenja životne aktivnosti, a dosuđenim iznosima se tužiocu može pružiti odgovarajuća satisfakcija za pretrpljenu nematerijalnu štetu, primenom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pri čemu ti iznosi nemaju cilj koji vodi bogaćenju tužioca.

Iz navedenih razloga revizija tužioca je usvojena, a nižestepene presude preinačene, primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je u sporu uspeo, pa mu, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku, pripadaju troškovi prvostepenog i drugostepenog postupka, i to: za sastav tužbe 9.000,00 dinara uvećano za 20% (11.250,00 dinara), za sastav sedam obrazloženih podnesaka po 9.000,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV-a, na ime zastupanja na 12 održanih ročišta po 10.500,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV-a, zastupanje na 2 neodržana ročišta po 6.000,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV-a i za sastav dve žalbe po 18.000,00 dinara uvećano za iznos PDV-a, kao i za troškove veštačenja 8.000,00 dinara, ukupno 306.550,00 dinara. Takođe tužiocu pripada pravo na isplatu takse na tužbu u iznosu od 15.400,00 dinara, takse za prvostepenu presudu, za žalbu i za drugostepenu presudu po 14.800,00 dinara, što ukupno iznosi 59.800,00 dinara.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku, pa mu pripadaju troškovi tog postupka, u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku i to za sastav revizije 27.000,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV-a, kao i taksa na reviziju u iznosu od 29.600,00 dinara i taksa na odluku o reviziji u iznosu od 44.400,00 dinara, što ukupno iznosi 106.400,00 dinara.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković