Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž 6869/23 od 03.08.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu R1 234/21 od 25.04.2023. godine.

Protiv pravosnažnog drugostepenog rešenja kojim je okončan postupak, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), člana 27 i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95... 106/2015) i ocenio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu rešenja gradonačelnika Grada Kragujevca od 12.12.2007. godine, između JP „Gradska stambena agencija Kragujevac“ i predlagača, zaključen je ugovor o zakupu stana 20.12.2007. godine, prema kom ugovoru je predlagač kao zakupac dobila na korišćenje stan – garsonjeru u zgradi „Blok Avala“, lamela .. u Ulici ... br. .., naselje „Aerodrom“ u Kragujevcu, bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja. Članom 3. ugovora, predviđeno je da se ugovor zaključuje na određeno vreme od 3 godine počev od datuma predaje stana na korišćenje. Predlagač je 10.08.2020. godine podneo protivniku predlagača zahtev za otkup predmetnog stana, ali protivnik predlagača nije postupio po zahtevu i dozvolio otkup. Izgradnju zgrade u kojoj se predmetni stan nalazi finansirala je italijanska vlada, a program je realizovao „UN Habitat“ u saradnji sa Ministarstvom za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije, po kom osnovu je stan rešenjem gradonačelnika Grada Kragujevca dodeljen predlagaču, kao licu koje ima status izbeglog lica. Reč je o stanu iz javnog stambenog fonda koji je u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja namenjen domaćinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, tržišna vrednost za predmetni stan iznosi 14.229 evra, s tim što se ova vrednost umanjuje za 50%, pa otkupna cena za predmetni stan iznosi 7.114,50 evra, odnosno 836.309,47 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je osnovan predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu predmetnog stana na osnovu odredbi članova 19 – 19-n Zakona o izbeglicama i člana 4. Pravilnika o načinu raspolaganja stanovima izgrađenim u okviru programa „Stanovanje i trajna integracija izbeglih lica u Srbiji“ (SIRP), jer protivnik predlagača nije odlučio o zahtevu predlagača da mu se omogući otkup, odnosno kupoprodaja predmetnog stana.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova zahvaćene su bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, jer su sudovi odlučili o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16). O navedenoj bitnoj povredi Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 408. ZPP.

U vreme zaključenja ugovora o zakupu stana 20.12.2007. godine, bio je na snazi Zakon o izbeglicama „Sl.glasnik RS“, br. 18/92, „Sl. List SRJ“, br. 42/02, „Sl.glasnik RS“, br. 45/02), čijim odredbama je bio utvrđen položaj izbeglica, način i obim njihovog zbrinjavanja i određivanje vršilaca stručnih i drugih poslova koji se odnose na zbrinjavanje izbeglica i sa njima povezanih upravnih poslova. Članom 2. stava 1. ovog Zakona, propisano je da zbrinjavanje izbeglica obuhvata organizovani prihvat, privremeni smeštaj, pomoć u ishrani, odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, materijalnu i drugu pomoć. Odredbama navedenog Zakona nije bila propisana mogućnost davanja nepokretnosti u državnoj svojini u zakup na određeno vreme sa mogućnošću kupovine. Navedeni ugovor o zakupu, zaključen na određeno vreme od tri godine je istekao, a u spisima predmeta nema dokaza da je zaključen novi ugovor o zakupu. Predlagač je prvostepenom sudu podneo predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana sa pozivom na odredbe Zakona o izbeglicama koji je u primeni od 16.08.2010. godine.

Odredbom člana 19. noveliranog Zakona o izbeglicama, propisano je da izbeglici i licu iz člana 8. stav 2. tačka 1. tog Zakona i članovima njihovog porodičnog domaćinstva, radi njihove integracije, Republika Srbija može rešavati stambene potrebe (stav 1); stambene potrebe licu iz stava 1. ovog člana mogu se rešavati davanjem nepokretnosti u državnoj svojini u zakup na određeno vreme sa mogućnošću kupovine (stav 2. tačka 2.); postupak za rešavanje stambenih potreba u prvom stepenu vodi i sve odluke donosi komisija čiji se članovi biraju iz reda zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice. Komisija ima neparan broj članova. Članove Komisije bira i razrešava Komesar (stav 3); protiv prvostepenih odluka Komisije, žalba se podnosi Komisiji za rešavanje stambenih potreba izbeglica, u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke, preko Komesarijata (stav 4); Komisiju za rešavanje stambenih potreba izbeglica čine predsednik i šest članova Komisije koje imenuje Vlada, na period od četiri godine (stav 5); ako ovim Zakonom nije drugačije određeno u postupcima iz stava 3. i 4. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak (stav 6).

Iz citiranih zakonskih odredbi sledi da je noveliranim Zakonom o izbeglicama u članu 19. stav 6. propisana primena odredbi zakona koji uređuje opšti upravni postupak na postupak rešavanja stambenih potreba izbeglica (član 1. stav 1) i lice koje je steklo državljanstvo Republike Srbije i pokrenulo postupak prijave prebivališta (član 18. stav 2. tačka 1), što se odnosi i na mogućnost kupovine stana u društvenoj svojini koji je bio dat u zakup na određeno vreme (član 19. stav 2. tačka 2), pri čemu vođenje ovog postupka u prvom stepenu sprovodi Komesarijat za izbeglice uz dvostepenost odlučivanja, pa i kod stanova pribavljenih iz sredstava donacija, što je ovde slučaj, koje odredbe se odnose i na organe i jedinice lokalne samouprave kada u saradnji sa Komesarijatom rešavaju stambene potrebe izbeglica u procesu njihove integracije, zbog čega nižestepeni sudovi nisu nadležni za postupanje po podnetom predlogu predlagača za kupovinu predmetnog stana u vanparničnom postupku.

Članom 21. (stav 1) samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama („Sl.glasnik RS“, br. 30/10), propisano je da postupci u kojima se odlučuje o pravima koja se odnosi na rešavanje stambenih potreba i na zbrinjavanje izbeglica, koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se prema odredbama ovog zakona.

Kako u konkretnom slučaju o zahtevu predlagača za zaključenje ugovora o kupovini predmetnog stana nije odlučeno u za to propisanom upravnom postupku, shodno članu 19. i 19-r noveliranog Zakona o izbeglicama, to po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi nisu nadležni za postupanje po ovako podnetom predlogu za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o kupovini stana, pa je na osnovu člana 415. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.

Protivnik predlagača je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 153. stav 1, člana 154, 162, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka i to: na ime sastava žalbe 22.500,00 dinara i sastava revizije 45.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 67.500,00 dinara, prema AT važećoj u vreme donošenja nižestepenih odluka, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke. Protivniku predlagača nisu priznati troškovi sastava podnesaka i pristupa na ročišta, jer za te troškove nije stavljen opredeljen zahtev shodno članu 163. st.2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković