.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 531/2024
13.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3250/23 od 23.08.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3250/23 od 23.08.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3250/23 od 23.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2889/19 od 06.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da u ime i za račun tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 53.625,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3250/23 od 23.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primeno člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između plate koju je tužena u spornom periodu isplaćivala tužiocu u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenje od 29.04.2008. godine, kojim je tužilac, kao zaposleni u privremenim institucijama Kosova i Metohije preuzet u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine i plate koju bi tužilac ostvario primenom odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Odluka koja se revizijom pobija je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a tužilac uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazivale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava, sa kojih razloga je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.08.2019. godine, a vrednos predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
