Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ...55/14....87/18, 10/23, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na kp. br. .../... koja po kulturi predstavlja šumu, u KO ..., upisana kao suvlasnik sa udelom od 2/3, dok je drugi suvlasnik sa udelom od 1/3 bio sada pokojni VV, koga je nasledila GG, kao suvlasnik parcele sa udelom od 1/3. Parcela je u površini od 1.32.35 ha i predstavlja šumu. U toku postupka je utvrđeno da bez obzira što fizička deoba navedene šume nije sprovedena, faktički svako od suvlasnika zna koji deo predmetne šume drži, te je na delu šume koju koristi i drži tužilja izvršena bespravna seča stabala hrasta od strane tuženog i to tako što je krajem 2017. godine posečeno 14 stabala hrasta. Tužilja je navedeni suvlasnički udeo nasledila od svog oca, koji je preminuo, dok je drugi suvlasnik bio njen stric, koji je takođe preminuo, ali su njen otac i stric imali usmeni dogovor ko će koristiti koji deo parcele, što među njima nije bilo sporno. Po predlogu tužilje 08.11.2017. godine izvršeno je omeđavanje predmetne parcele u vanparničnom postupku i uredio način korišćenja iste prema suvlasničkim udelima. Na terenu se znalo šta ko od suvlasnika koristi i to među suvlasnicima nije ni bilo sporno. Tužilji je od sporne parcele pripalo 88,23 ara na ime njenog 2/3 udela, a njenom stricu VV 44,12 ara na ime udela od 1/3. Omeđavanje je izvršeno uz prisustvo suvlasnika koji su na ovakav način i ranije koristili spornu parcelu. Visina nastale štete povodom posečenih 14 stabala hrasta i izgubljenog prirasta utvrđena je od strane veštaka šumarske struke, koja je procenila štetu na delu koji koristi i koji pripada tužilji i to nakon izvršenog omeđavanja od strane geometra. Na delu koji pripada drugom suvlasniku nije vršila procenu. U postupku radi obezbeđenja dokaza Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli R3 199/2017 veštak šumarske struke je utvrdila da je ukupna vrednost posečene drvne mase 208.035,00 dinara, a da je ukupna vrednost izgubljenog prirasta 151.349,00 dinara, te da je ukupna šteta nastala sečom navedenih stabala 359.384,00 dinara. Prema zapisniku o izvršenom uviđaju od 08.11.2017. godine u KO ..., po prijavi ovde tužilje, radi obnove granice kp.br. .../... obeležene su detaljne tačke navedene parcele, odnosno deo koji koristi tužilja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan, jer su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi iz člana 211. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da postoji nužno suparničarstvo, a tužbom nisu obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa. Takođe, po stavu prvostepenog suda deoba sporne parcele nije izvršena u sudskom postupku u skladu sa odredbama Zakona o vanparničnom postupku, te veštak šumarske struke nije mogao da izvrši procenu nastale štete bez prisutva drugog suvlasnika i bez prisustva tuženog, pa iz tih razloga, pozivajući se na odredbe članova 13, 14, 15. i 16. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, člana 148. Zakona o vanparničnom postupku i člana 211. Zakona o parničnom postupku je ocenio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Drugostepeni sud je, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje zaključujući da je pogrešan zaključak da u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku. Naime, nijedan od suvlasnika ne može biti primoran da i on podnese tužbu, s obzirom da uvek jedan od suvlasnika može zahtevati naknadu štete, dok drugi suvlasnik ne može biti primoran da bude suparničar. U toku postupka je utvrđeno da je faktički izvršena deoba suvlasničkih udela na predmetnoj parceli između tužilje i njenog pokojnog strica, a da je seča 14 stabala hrasta, čija se naknada štete potražuje, izvršena na delu parcele koju faktički drži i koristi tužilja. Prvostepeni sud se pogrešno poziva na odredbe člana 13. – 16. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, s obzirom da se u konkretnom slučaju radi o naknadi materijalne štete koju suvlasnik potražuje od trećeg lica kao štetnika, koji je štetu pričinio na tuđoj parceli, te po zaključku drugostepenog suda tužilja kao suvlasnik može potraživati naknadu štete na suvlasničkoj parceli, bez učešća drugog suvlasnika, a koja šteta je u konkretnom slučaju i nastala samo na delu parcele koju faktički koristi tužilja kao suvlasnik sa udelom od 2/3. Zbog svega navedenog, ispunjeni su zakonski uslovi iz člana 154, 155, 185. i 189. Zakona o obligacionim odnosima za naknadu materijalne štete od strane tuženog, koji je nesumnjivo istu prouzrokovao tužilji, a u visini koja je utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka šumarske struke i koja u toku postupka nije osporena.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje ocenio osnovanim tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužilji naknadi materijalnu štetu.

Naime, shodno odredbi člana 16. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa suvlasnik ima pravo da u svako doba zahteva deobu stvari, koja se može vršiti vansudskim putem na osnovu sporazuma suvlasnika ili na osnovu odluke suda. Izvršenom deobom uređuju se međusobni odnosi suvlasnika ali se deobom ne vrši promet nepokretnosti, pa se pravna valjanost izvršene deobe ne ceni sa stanovišta prinudnih propisa koji u slučaju prometa predviđaju zakonom određenu formu. To znači da i usmeni ugovor o deobi predstavlja pravno valjani osnov i isti ima pravno dejstvo kao pismeni ugovor, jer se deobom ne prenosi svojina, već se samo utvrđuju odnosi među zajedničarima pri razvrgnuću zajednice i određuje ko je vlasnik na određenim delovima nepokretnosti. U konkretnom slučaju ugovorom o deobi se ne prenosi pravo svojine, jer su sanaslednici postali vlasnici određenih delova nepokretnosti smrću prethodnih vlasnika kao ostavilaca, po osnovu ostavinskih rešenja, te iz navedenog razloga usmeni ugovor o deobi proizvodi pravno dejstvo, obzirom da svaki od suvlasnika zna koji deo predmetne šume drži.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, pa je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane drugostepene odluke.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka s obzirom da je ista doneta u skladu sa odredbom člana 165 Zakona o parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković