.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 265/2025
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „Green Trafo“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vojin Jovanović, advokat u ..., protiv tuženih: 1. AA iz ... i 2. „KKM Rower“ DOO Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Milan Petrović, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 5.189.161,00 dinar, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1939/24 od 11.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1939/24 od 11.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3983/2023 od 20.12.2023. godine, u stavu І odbijeno je objektivno preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 333.556.338,73 dinara. Stavom ІІ odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi AA iz ... i „KKM Power“ doo iz Beograda da tužiocu solidarno plate 5.189.161,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2016. godine pa do isplate. Stavom ІІІ obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.721.164,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1939/24 od 11.12.2024. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Najpre, nije dozvoljena revizija u delu kojim se pobija pravnosnažno rešenje kojim je odbijeno objektivno preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 333.556.338,73 dinara. Ovo iz razloga što se ne radi o rešenju kojim se okončava postupak, niti rešenju protiv kojeg je izričito dozvoljena revizija u smislu odredbi člana 420. Zakona o parničnom postupku, pa Vrhovni sud nalazi da revizija u ovom delu nije dozvoljena.
Dalje, kada se radi o odluci o glavnoj stvari, odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 10.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 5.189.161,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 41.919,98 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je tužilac u reviziji kao vrednost predmeta spora označio iznos od 330.556.338,73 dinara, jer prvostepeni sud nije dozvolio preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva na navedeni iznos.
Kako revident nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
