O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K 57/23 od 21.05.2024. godine okrivljeni Martin Cekić oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode od 13.12.2019. godine do 14.12.2019. godine, a okrivljeni AA je oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 120.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude i istovremeno je određeno da ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatovra, s tim da se okrivljenom u izrečenu novčanu kaznu uračunava vreme lišenja slobode od 13.12.2019. godine do 14.12.2019. godine. Istom presudom okrivljenom AA, shodno članu 246a stav 5. KZ u vezi člana 87. KZ, oduzeta je opojna droga marihuana u neto masi 2,42 grama, koja opojna droga se po pravnosnažnosti presude ima predati nadležnoj policijskoj upravi radi uništenja.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno plate VJT u Nišu iznos od 125.000,00 dinara i to okr. Cekić Martin iznos od 42.446,54 dinara i okr. AA iznos od 35.321,54 dinara, kao i Višem sudu u Nišu solidarno plate iznos od 1.910,00 dinara i paušalni iznos od 30.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 528/24 od 28.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Nišu, branioca okrivljenog Martina Cekića i branioca okrivljenog AA a prvostepena presuda je potvrđena.

I

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Đura Blagojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3., 4. i 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude i donese oslobađajuću presudu, kao i da donese odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžeta.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Đura Blagojević u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP Direkcija policije PU Niš, OKP Grupa za borbu protiv droga od 12.12.2019. godine.

S tim u vezi navodi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima sama po sebi i po načinu pribavljanja suprotna odredbama ZKP, jer ista nije pronađena kod okrivljenog AA već je okrivljeni bio primoran od strane policijskih službenika da potpiše navedenu potvrdu usled primene sile. Branilac ističe da policijski službenik prilikom pretresa automobila u kome se nalazio okr. AA nije postupao u skladu sa odredbama člana 97. Zakona o policiji, kojim je propisan način zaustavljanja i pregledanja lica, predmeta i saobraćajnih sredstava, već je primenio silu kako bi iznudio iskaz da je predmetna opojna droga koja je pronađena na patosnici automobila vlasništvo okr. AA. Branilac ističe da je u konkretnoj situaciji policajac trebalo da nabavi naredbu za pretresanje u vremenskom roku navedenom u članu 97. stav 9. Zakona o policiji. Imajući navedeno u vidu, na ovako pribavljenom dokazu se ne može zasnivati odluka suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastavi zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP Direkcija policije PU Niš, OKP Grupa za borbu protiv droga od 12.12.2019. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice na osnovu člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz čl.286. stav 1. i 2. ZKP, dana 12.12.2019. godine, od okrivljenog AA privremeno oduzelo predmete: 1) jedan paketić PVC u kome se nalazila biljna materija zelene boje nalik na opojnu drogu marihuanu u bruto težini od oko 3,6 gr., 2) 1 mobilni telefon marke „Honor“ sa dva IMEI broja navedenih u potvrdi sa sim karticama operatera „VIP“ i „Telenor“ serijskih brojeva navedenih u potvrdi, a koju potvrdu je bez primedbi potpisao okrivljeni AA, u svojstvu građanina, kao i ovlašćeno službeno lice Srđan Petrović.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP Direkcija policije PU Niš, OKP Grupa za borbu protiv droga od 12.12.2019. godine je sačinjena shodno ovlašćenjima službenih lica u slislu člana 286. ZKP i ispunjava sve zakonske uslove u smislu člana 147. i 150. ZKP, imajući u vidu njenu sadržinu, pa po oceni Vrhovnog suda, formalno po načinu pribavljanja i po sadržini nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, su neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je sud izvršio uvid u spise predmeta koji je vođen protiv maloletnog BB, a u kom postupku nije učestvovao okrivljeni AA, niti je maloletni BB saslušan pred Višim sudom u Nišu, te da vršenje uvida u spise drugog predmeta koji je vođen prema maloletnom licu predstavlja nezakoniti dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP (dakle vršenjem uvida u sadržaj ili čitanjem), ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Odredbom člana 2. tačka 14) ZKP propisano je da je „postupak“ predistražni i krivični postupak.

Iz spisa predmeta proizlazi da su krivičnom prijavom bili obuhvaćeni okrivljeni Martin Cekić, okrivljeni AA, kao i mal. BB, odnosno bili su u odnosu saokrivljenih u istom predmetu u toku predistražnog postupka, nakon čega je postupak u odnosu na okrivljenog Martina Cekića razdvojen donošenjem naredbe o sprovođenju istrage Kti 113/19 od 14.12.2019. godine, te podizanjem optužnica protiv okrivljenih Martina Cekića i AA VJT u Nišu Kt 194/19 Kti 113/19 od 08.12.2020. godine, s obzirom da su u pitanju punoletna lica, pa su njihove radnje izdvojene iz istog životnog događaja, dok je u odnosu na maloletnog BB VJT u Nišu podneo predlog za izricanje krivične sankcije KTM 363/19 od 27.05.2020. godine, u skladu sa odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Imajući u vidu činjenicu da su okrivljeni AA i mal. BB, bili u odnosu saokrivljenih u istom predmetu u toku predistražnog postupka, da je postupak u odnosu na okrivljenog AA razdvojen, to je prvostepeni sud, po stavu Vrhovnog suda pravilno postupio, kada je izvršio uvid u zapisnik o saslušanju maloletnog BB, dat pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Nišu od 25.02.2020. godine, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima osuđenih saučesnika u krivičnom delu, prema kojima je postupak razdvojen ili okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu, shodno odredbama člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 405. ZKP, pa se ovi iskazi mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, te čitanjem tih iskaza datih u toku postupka, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pitanjem zakonitosti potvrde, sa aspekta odbrane okrivljenog- tvrdnjama o navodnoj primeni sile koja je nad njim vršena pre potpisivanja potvrde, se bavio prvostepeni sud i imajući u vidu sve okolnosti, zaključio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje okrivljenog u pogledu primene sile i nanošenja povreda od strane policijskog službenika nakon zaustavljanja vozila jer je potvrda potpisana u policijskoj stanici bez primedbi. Detaljna analiza dokaza o navodima okrivljenog predstavlja utvrđivanje činjeničnog stanja, pa je i pitanje uslovljenosti potpisivanja potvrde prethodno sprovedenom primenom sile nad njim, na koju se ponovo ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, stvar utvrđivanja činjeničnog stanja, kojom se Vrhovni sud, po vanrednom pravnom sredstvu, ne može baviti, jer povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva se takođe bavi činjeničnim pitanjima u pogledu ocene i istinitosti navoda sadržine iskaza svedoka policijskog službenika VV. Branilac ističe da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, da sud nije izveo dokaz suočenjem policijskog službenika GG i okr. AA na okolnosti primene sile, te da okrivljeni AA nije imao veze sa opojnom drogom, na koji način osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i daje sopstvenu analizu utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga branilac ističe povredu zakona iz člana 15. i 16. ZKP, kao i 395. ZKP, što proizlazi iz sadržine zahteva.

Međutim kako povrede odredaba člana 440. ZKP, 15. i 16. ZKP, kao i člana 395. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 6. KZ, navodima da je okrivljeni otkrio od koga nabavlja opojnu drogu, pa je sud trebalo da okrivljenog oslobodi od kazne.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 5. KZ propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 4. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Stoga, i u situaciji kada su ispunjeni uslovi iz citiranog člana zakona, navedena mogućnost koja je propisana članom 246. stav 5. Krivičnog zakonika nije obavezujuća za sud, ne radi se o imperativnim odredbama, već o mogućnosti oslobođenja od kazne prilikom izricanja krivične sankcije, koje okolnosti procenjuje sud prilikom donošenja odluke, pa samim tim nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 5. KZ, kako to neosnovano navodi branilac okrivljenog, pa je zahtev i u tom delu ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke presude.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Martina Cekića, advokat Zoran Stambolić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu, kao i da odloži izvršenje kazne zatvora do odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu da je okrivljeni Martin Cekić presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 528/24 od 28.03.2025. godine, prema povratnici u spisima predmeta, primio dana 05.05.2025. godine, poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio je 04.06.2025. godine (sreda). Branilac okrivljenog Martina Cekića, advokat Zoran Stambolić, je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 26.06.2025. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, usled čega je Vrhovni sud ocenio zahtev neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

8