.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7085/2025
01.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“, Odžaci iz Odžaka, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1291/24 od 27.01.2025. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1291/24 od 27.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1291/24 od 27.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2851/21 od 15.10.2024. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da svakom tužiocu ponaosob na ime neosnovano plaćene naknade za održavanje vodomera isplati iznos od 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.08.2018. godine do isplate i obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1291/24 od 27.01.2025. godine, žalba tužilaca je odbijena, žalba tuženog delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima, tako što je tuženom pored dosuđenog iznosa troškova od 13.500,00 dinara, dosuđen i iznos od 9.000,00 dinara i obavezan tužilac AA da tuženom isplati navedeni iznos, dok je u preostalom nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena i odbijen zahtev tužilaca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od juna 2018. godine do decembra 2020. godine. Odlukama nižestepenih sudova odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev s obzirom na to da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu ove naknade, sadržane u članu 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Sl. list Opštine Odžaci“ br.16/12...8/16), koja odredba nije proglašena neustavnom i nezakonitom, a prestala je da važi 09.12.2020. godine stupanjem na snagu Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine („Sl. list Opštine Odžaci“ br.25/20). Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer u ovom slučaju, suprotno navodima revizije ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba novog tumačenja prava, niti potreba ujednačavanja sudske prakse, jer se revizijom ne ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a pobijana drugostepena odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je isiptao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 06.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara po tužbenom zahtevu svakog od tužilaca.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
