.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9217/2024
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz s. ..., ..., čiji je punomoćnik Tijana Lilić, advokat iz ..., radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 476/23 od 18.01.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 476/23 od 18.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 476/23 od 18.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 819/22 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Pirotu Ii 623/19 od 24.06.2019. godine, kao i da se izvršni postupak obustavi i ukine rešenje o izvršenju i sve sprovedene izvršne radnje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove postupka. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 99.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 476/23 od 18.01.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je nedozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Pirotu Ii 623/19 od 24.06.2019. godine u delu glavnog potraživanja od 62.551,48 dinara, kao i u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka od ukupno 134.700,00 dinara, dok je potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u smislu odredbe član 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. O osnovanosti tužbenog zahteva tužioca, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja podneta je 23.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 62.551,48 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
