Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 01.02.2016. godine do 31.01.2020. godine, kod tuženog radio na istovrsnim poslovima, tako što je obavljao ... i .., fizičke poslove ..., ..., ..., ... , a sve po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Tužilac je sve vreme rada kod tuženog obavljao navedene poslove koji su sistematizovani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji tuženog od 14.12.2015. godine i to kao poslovi radnog mesta „...“.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac u kontinuitetu u periodu od 01.02.2016. godine do 31.01.2020. godine, radio kod tužene na istovrsnim sistematizovanim poslovima, po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, zbog čega nalazi da se u smislu člana 66. stav 1. ZOO radi o simulovanim (prividnim) ugovorima i da su zaključeni protivno odredbi člana 197. Zakona o radu, te da je tužilac primenom odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu zasnovao radni odnos stupanjem na rad 01.02.2016. godine, iz kojih razloga usvaja tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, budući da se u konkretnom slučaju ima primeniti član 27e Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.54/09...118/21), kojim je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Po oceni drugostepenog suda, prema članu 105. istog zakona, ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona, pa kako iz sadržine odredaba Zakona o budžetskom sistemu proizlazi da postoji zabrana zasnivanja radnog odnosa kod korisnika javnih sredstava u spornom periodu, među kojima je i tuženi, to se u ovom slučaju ne mogu primeniti odredbe iz člana 32. Zakona o radu, s obzirom da su te odredbe suprotne odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tužioca kojima se drugostepena presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Prema stavu 2. te odredbe, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. tog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Tuženi je javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5, Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 54/09 ... 62/13 i 63/13 - ispravka), spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva, a postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Odredba člana 27e. stav 34. navedenog zakona novelirana je više puta tako da je zabrana korisnika javnih sredstava da zasnivaju radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta postojala sve do 31.12.2020. godine.

Odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Iz navedene odredbe proizlazi da se odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u odnosu na odredbe Zakona o radu nalaze u odnosu posebnog prema opštem zakonu i da se zato primenjuje pravilo da odredbe posebnog zakona derogiraju odredbe opšteg zakona.

U vreme kada je započeto radno angažovanje tužioca od 01.02.2016. godine, odredbe posebnog Zakona o budžetskom sistemu zabranjivale su tuženom da zasnuje radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, zbog čega je isključena mogućnost primene i odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu o pravnoj fikciji zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme u slučaju kada između zaposlenog i poslodavca nije zaključen pisani ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Postojanje izuzetka od zabrane novog zapošljavanja, predviđeno članom 27e. stavovima 35. – 37. Zakona o budžetskom sistemu, po shvatanju revizijskog suda, ne utiče na drugačiju odluku o izjavljenoj reviziji. Prema tim odredbama, izuzetno od stava 34. tog člana, radni odnos sa novim licima mogao se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva; ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, i lica angažovanih po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih; izuzetno od stava 36. tog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Date saglasnosti omogućavaju tuženom da zaposli nova lica (na određeno vreme, zbog povećanog obima posla) uz uslov da raspolaže potrebnim sredstvima, s tim što je tuženi kao poslodavac, slobodan u izboru sa kojim licem će po tom osnovu zasnovati radni odnos. Sledom iznetog, tuženi je sa tužiocem koji spada u kategoriju novih lica mogao samo izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko su postojali uslovi predviđeni navedenim zakonskim odredbama. S obzirom na to da ta saglasnost nije postojala, nasuprot navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac neosnovano zahteva da se utvrdi da je stupanjem na rad 01.02.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, te da se obaveže tuženi da ga vrati na rad.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković