Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA-advokat Đura Blagojević, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2. i 3., 16. stav 2. i 3., 30., 99., 438. stav 1. tačka 9) i 11), 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) i 439. tačka 1), ZKP i zbog povrede člana 32., 33. stav 5. i 36. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 3. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači drugostepenu presudu, usvoji žalbu okrivljenog protiv prvostepene presude i donese oslobađajuću presudu ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA-advokat Đura Blagojević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Međutim, navedenu povredu, odnosno da je prekoračena optužba branilac obrazlaže navodima da je iz sadržaja optužnog akta sud pogrešno zaključio da opisano postupanje okrivljenog predstavlja radnje pokušaja izvršenja predmetnog krivičnog dela i to silom i pretnjom, a da sila i pretnja nisu opisane u izreci presude, niti u izmenjenom optužnom aktu.

Branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1 ZKP, odnosno da se presuda zasniva na dokazu na kom se ne može zasnivati i to na iskazu oštećenih. Navedenu povredu branilac obrazlaže tako što ne navodi zbog čega zapisnici o ispitivanju oštećenih nisu sačinjeni u skladu sa zakonom, već ceni sadržinu njihovih iskaza, tako što tvrdi da su iskazi kontradiktorni u odnosu na iskaze okrivljenog i svedoka, da sud nije utvrdio niti je obrazložio kakve je povrede zadobio okrivljeni i ko mu ih je naneo, iako je svedok BB u svom iskazu naveo da mu se okrivljeni žalio na povrede kada je doveden u stanicu, nakon čega su ga odveli u Dom Zdravlja.

U ostalom delu zahteva branilac ukazuje na povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, tako što vrši ocenu iskaza svedoka u sklopu sa iskazima okrivljenog i oštećenih i materijalnih dokaza, te navodeći da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, jer je dokaze izvodio sud umesto da to čini tužilac, te da nema nijednog dokaza iz kojeg bi proizilazilo da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac okrivljenog formalno označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, iste obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da u presudi uopšte nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, da su dati razlozi nejasni i protivrečni, a izreka presude nerazumljiva. Branilac zatim ukazuje na povredu zakona iz člana 15. stav 2. i 3. ZKP, jer sud nije dozvolio saslušanje GG i nije izvršio uvid u fotografije okrivljenog koje su nastale neposredno nakon događaja, kojima se dokazuje da su policijski službenici teže povredili okrivljenog. Branilac okrivljenog je zatim istakao da je sud tokom postupka zabranjivao odgovore na određena pitanja branioca, čime je naneo štetu okrivljenom, što je u sprotnosti sa odredbom člana 16. ZKP, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. u vezi člana 398. stav 3. ZKP.

Branilac je zatim ukazao da je i drugostepeni sud povredio zakon na štetu okrivljenog, time što nije dao obrazloženje da li su žalbeni navodi odbrane osnovani ili ne, već samo prihvatio razloge prvostepenog suda, čime je ukazao na povredu zakona iz člana 460. ZKP, kao i da tokom postupka nisu saslušani svedoci za koje je određeno saslušanje, čime se htela sakriti policijska tortura nad okrivljenim, pa je na taj način ukazao i na povredu zakona iz člana 395. ZKP. Na kraju je branilac ukazao i na povrede zakona iz člana 16. stav 2. i 3., 30. i 99. ZKP, jer nije omogućeno saslušanje očevica događaja i suočenje tog svedoka sa policijskim službenicima.

Kako povrede odredbi članova 15. stav 2. i 3., 16. stav 2. i 3., 30., 99., 395., 398. stav 3., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), 440. i 460. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA-advokata Đure Blagojevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu još navodi da je povređeno pravo iz člana 32., 33. stav 5. i 36. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 3. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer je nad okrivljenim od strane policije vršena tortura, sud bio pristrasan i okrivljenom nije omogućeno da iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke u svoju korist i svedoke odbrane, kao ni da okrivljeni i branilac iznesu završnu reč, što predstavlja najtežu povredu prava na pravično suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković