Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.310/25 od 29.05.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Emila Antonijevića i Jelene Drecun i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.474/24 od 09.04.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Drecun, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA-advokat Jelena Drecun u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1 ZKP, odnosno da se presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati i to na lekarskom uverenju KCS UC broj 733/24 od 07.05.2024.godine, izveštaju DZ Lazarevac od 17.05.2024.godine na ime BB, zapisniku o uviđaju saobraćajne nezgode PS Lazarevac KU 15883/24 broj Si 115-337/24 od 04.04.2024.godine i nalazu i mišljenju veštaka psihijatra dr Ljiljane Božović od 10.12.2024.godine. Međutim, branilac ne navodi zbog čega su navedeni dokazi neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. U zahtevu branilac daje sopstvenu ocenu sadržine navedenih dokaza i podobnost istih da se na osnovu njih utvrđuje činjenično stanje, isticanjem da se nastanak lake telesne povrede kod oštećene može utvrditi samo veštačenjem, a ne na osnovu lekarskog uverenja KCS UC broj 733/24 od 07.05.2024.godine i izveštaja DZ Lazarevac od 17.05.2024.godine. Branilac okrivljenog ističe i da zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode PS Lazarevac KU 15883/24 broj Si 115-337/24 od 04.04.2024. godine sa skicom lica mesta i fotodokumentacijom, sami po sebi ne mogu predstavljati dokaz, jer se okolnosti vezane za uzroke nastanka saobraćajne nezgode ne mogu utvrditi bez saobraćajno- tehničkog veštačenja od strane veštaka saobraćajne struke. Branilac je osporila i nalaz i mišljenje veštaka psihijatra dr Ljiljane Božović od 10.12.2024.godine, na osnovu kog je utvrđeno da je okrivljeni imao 0,67 promila alkohola u krvi, sa obrazloženjem da veštak-neuropsihijatar nije stručan za utvrđivanje stepena alkoholisanosti, već da samo može dati mišljenje da li određeni stepen alkoholisanosti utiče na mogućnost nekog lica da upravlja vozilom, te da veštačenjem nije utvrđeno postojanje uzročne veze između alkoholisanosti okrivljenog i nastupelih posledica. Na kraju, u zahtevu je istaknuto da navedene povrede nije otklonio ni drugostepeni sud, već je samo u obrazloženju svoje presude naveo da stranke nisu predložile veštačenja i da je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje na osnovu dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac okrivljenog formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, istu obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, ceneći sadržinu izvedenih dokaza, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede odredbi članova 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Drecun, u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA-advokata Jelene Drecun, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković