Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv Po4 219/25 od 03.07.2025. godine, na osnovu člana 467. stav 3. i 4. ZKP, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačeno je rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp Po4 16/25 od 27.06.2025. godine, kojim je okrivljenom produžena mera zabrane prilaženja, sastajanja i komunikacije sa svedocima BB i VV, tako što je otklonjen zakonski osnov za produženje navedene mere prema okrivljenom propisan članom 211. stav 1. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Knežević, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijano drugostepeno rešenje tako što će usvojiti žalbu branioca i okrivljenom ukinuti meru iz člana 208. ZKP jer su u odnosu na istu istekli rokovi propisani odredbom člana 215. stav 1. ZKP, pa se okrivljeni nalazi u statusu lica nezakonito lišenog slobode ili da ukine pobijane odluke i vrati predmet drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog ne numeriše nijednu od dozvoljenih povreda zakona propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenog AA, ističe da je u konkretnoj situaciji istekao zakonski rok od tri meseca iz člana 215. stav 1. ZKP, koliko maksimalno može trajati lišenje slobode lica pre podizanja optužnice, a bez ponovnog preispitivanja, po kom zahtevu sudija za prethodni postupak nije posebno odlučivao.

S tim u vezi navodi da je u pobijanom rešenju veće iznelo stanovište da je pogrešno tumačenje branioca okrivljenog da se isti nalazi u neosnovanom lišenju slobode jer je istekao rok od tri meseca od lišenja slobode propisan odredbom člana 215. stav 1. ZKP, a koji je predviđen isključivo za trajanje pritvora u istrazi i ne odnosi se na trajanje mere zabrane napuštanja stana, koja je trenutno na snazi prema okrivljenom. Branilac ističe da su i pritvor i zabrana napuštanja stana u smislu člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP lišenje slobode određenog lica, pa se imaju isto tumačiti u smislu maksimalnog roka trajanja i načina produženja, što u konkretnoj situaciji nije ispoštovano. Dalje citira i odredbu člana 209. stav 4. ZKP koja obavezuje sud na neophodno preispitivanje lišenja slobode nekog lica nakon ukupno tri meseca provedenog u tom statusu.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Milan Knežević isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp Po4 16/25 od 27.06.2025. godine, a veće Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, odlučujući u drugom stepenu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju rešenja Kv Po4 219/25 od 03.07.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav, da se rok propisan odredbom člana 215. stav 1. ZKP odnosi samo na pritvor, te da se okrivljeni nije nalazio u neosnovanom lišenju slobode, nakon 06.06.2025. godine (strana 3, drugi stav drugostepenog rešenja), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka 

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković