Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 77/25 od 30.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Loznici K 545/24 od 28.01.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić, zbog povreda zakona iz 74. stav 1. tačka 1), 4) i 5) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pravnosnažnu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 1) ZKP, navodima da je okrivljenom AA, povređeno pravo na odbranu, jer je isti prema stavu branioca, bio nesposoban da se sam uspešno brani, iz razloga što je zavisnik od opojnih droga i leči se kod psihijatra, zbog čega je morao imati branioca.

Pored ovoga, branilac u obrazloženju zahteva navodi da je sud na osnovu člana 507. stav 2. ZKP održao glavni pretres dana 28.01.2025. godine, na kome je doneo pravnosnažnu presudu, u odsustvu okrivljenog AA, koji iako uredno pozvan, toga dana nije pristupio zbog odlaska kod lekara radi promene terapije, pa kako okrivljeni nije ranije saslušan pred sudom već pred OJT u Loznici, to prema stavu odbrane, sud nije imao zakonskih mogućnosti da okrivljenom sudi u odsustvu, bez prisustva branioca, na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 74. tačka 4) i 5) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštiu zakonitosti nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Odredbom člana 74. tačka 1) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, dok povreda odredbe člana 74. tačka 4) ZKP, postoji, ukoliko se okrivljenom sudi u odsustvu, a okrivljeni nema branioca i to od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje, a ova povreda iz tačke 5) postoji, ako okrivljeni nema branioca, a glavni pretres se održava u njegovoj odsutnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljenom AA povređeno pravo na odbranu, isticanjem da je isti prilikom prvog saslušanja i u toku celog postupka pred prvostepenim sudom morao imati branioca, jer je odbrana ovog okrivljenog bila obavezna, zbog okolnosti da je isti zavisnik od opojnih droga i da se leči kod psihijatra.

Po oceni Vrhovnog suda, ove činjenice same po sebi, ne predstavljaju u smislu člana 74. tačka 1) ZKP, okolnost da je okrivljeni samim tim nesposoban da se sam brani. Tokom postupka nije bilo sumnje u sposobnost okrivljenog da se sam brani, niti je to bilo isticano od strane okrivljenog, niti je u tom smislu priložena odgovarajuća medicinska dokumentacija. Naprotiv, okrivljeni je prilikom saslušanja pred OJT u Loznici davao odgovore na pitanja, izneo svoju odbranu i aktivno učestvovao u postupku, pa nije bilo razloga da se posumnja u njegovu procesnu nesposobnost za samostalnu odbranu. Medicinska dokumentacija (izveštaji lekara specijalista od 29.02.2024. godine i 03.03.2025. godine), koja je priložena u žalbenom postupku ukazuje da se okrivljeni leči i da je pod terapijom i nadzorom psihijatra, ali sama činjenica da se okrivljeni leči od zavisnosti ne znači automatski njegovu procesnu nesposobnost. Takva dokumentacija je, prema oceni Vrhovnog suda, dostavljena u cilju pravdanja izostanka okrivljenog sa glavnog pretresa 28.01.2025. godine, odnosno u cilju pozivanja na navodnu procesnu situaciju iz člana 74. tačka 5) ZKP, prema kojoj je glavni pretres održan u njegovoj odsutnosti koju je sam prouzrokovao.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac ukazuje da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za obaveznu odbranu iz člana 74. tačka 1) ZKP.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da se protiv okrivljenog AA, krivični postupak vodio zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine, u kom smislu odbrana od strane advokata u ovom slučaju nije obavezna, shodno članu 74. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 495. ZKP propisano je da u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina, primenjivaće se odredbe člana 496. do 520. ovog Zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog Zakonika.

Odredbom člana 507. stav 2. ZKP propisano je da ako optuženi kome se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan, sudija može odlučiti, nakon uzimanja izjave od tužioca, da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog, pod uslovom da njegovo prisusutvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

Naime, prema stanju u spisima, u konkretnom slučaju bili su ispunjeni uslovi za održavanje glavnog pretresa dana 28.01.2025. godine, u smislu člana 507. stav 2. ZKP, na predlog javnog tužioca, imajući u vidu da je uredno pozvani okrivljeni, u ovom postupku već saslušan i izneo je svoju odbranu, pred javnim tužiocem OJT u Loznici dana 28.10.2024. godine na zapisniku Kt 822/24. Pored toga, okrivljeni je u pozivu za glavni pretres, na osnovu odredbe člana 506. stav 4. ZKP, upozoren da će se isti održati u njegovom odsustvu ako za to postoje uslovi iz člana 507. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, okrivljenom AA, suprotno navodima zahteva, nije suđeno u odsustvu, u smislu člana 381. ZKP već je primenom člana 507. stav 2. ZKP glavni pretres održan bez njegovog prisustva, a u kojoj krivičnopravnoj situaciji nije predviđena obavezna odbrana iz člana 74. ZKP, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 4) ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ne postoje ni okolnosti koje bi zahtevale primenu člana 74. tačka 5) ZKP. Naime ova odredba predviđa obaveznu odbranu kada okrivljeni sam prouzrokuje svoju nesposobnost da prisustvuje glavnom pretresu, a sud na osnovu nalaza i mišljenja veštaka o prirodi i uzrocima takve nesposobnosti, donese rešenje da se glavni pretres može održati (ali ne i završiti) u odsustvu okrivljenog, shodno odredbi člana 383. stav 2. ZKP. Od donošenja tog rešenja pa do pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak nesposobnosti, okrivljeni mora imati branioca.

Međutim, u ovom postupku nije utvrđena nesposobnost okrivljenog da učestvuje na glavnom pretresu niti je doneto rešenje da se glavni pretres održi u odsutnosti okrivljenog, zbog te nesposobnosti, već je glavni pretres od 28.01.2025. godine održan u skladu sa odredbom člana 507. stav 2. ZKP, o čemu je napred već bilo reči, pa kako iz medicinske dokumentacije, na koju se poziva branilac, ne proizilazi postojanje nesposobnosti koje je zahtevalo donošenje rešenja u smislu člana 74. tačka 5) ZKP, to Vrhovni sud nalazi da branilac u podnetom zahtevu neosnovano istu tumači kao adekvatan osnov za primenu navedene odredbe.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama okrivljenom nije povređeno pravo na obaveznu odbranu iz člana 74. tačka 1), 4) i 5) ZKP, pa su suprotni branioca okrivljenog AA, odbijeni kao neosnovani.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim navodima zahteva branilac osporava uračunljivost okrivljenog, na koji način zapravo činjenično protivureči stanju utvrđenom u izreci, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, a s tim u vezi ukazuje i na povredu odredbe člana 16. ZKP. Kako ove povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković